- U intervjuu za Montenegro Means Business, u produkciji The Region – regionalne platforme posvećene ekonomiji, finansijama i povezivanju tržišta – guvernerka dr Irena Radović govori o stabilnosti finansijskog sistema Crne Gore i reformama koje ga usmjeravaju ka punoj integraciji u evropski okvir.
Finansijski sistem Crne Gore rijetko dolazi u žižu pažnje — i upravo to je poenta. U maloj, euroizovanoj ekonomiji bez nezavisne monetarne politike, stabilnost nije slučajna; ona se gradi kroz nadzor, disciplinu i institucionalni dizajn. Kako se Crna Gora pozicionira kao ozbiljna investiciona destinacija, zdravlje njenog bankarskog sektora postaje više od tehničkog pitanja. Ono postaje signal.
Dr Irena Radović, guvernerka Centralne banke Crne Gore, govori u Montenegro Means Business o otpornosti, kreditnoj dinamici, SEPA integraciji i strukturnim kompromisima euroizacije — i o tome šta finansijska stabilnost znači za poslovanje u i sa Crnom Gorom.
Kako biste procijenili trenutno stanje i otpornost bankarskog sektora Crne Gore?
Bankarski sektor Crne Gore je stabilan, likvidan i snažno kapitalizovan, što odražava dosljednu reformsku agendu koju vodi Centralna banka s ciljem usklađivanja regulatornog i nadzornog okvira sa standardima Evropske unije.
Krajem 2025. ukupna aktiva banaka dostigla je 7.9 milijardi eura (više od 97% BDP-a), uz godišnji rast od oko 9%, čime je potvrđena centralna uloga sektora u finansiranju domaće ekonomije. Kreditna aktivnost ostaje snažna, sa godišnjim rastom od preko 14%, dok depoziti od gotovo 6 milijardi eura (oko 75% BDP-a) ukazuju na trajno povjerenje javnosti.
Kvalitet aktive nastavlja da se poboljšava, a nivo nenaplativih kredita je na istorijskom minimumu od 2,67%, što potvrđuje da se kreditna ekspanzija zasniva na pažljivom upravljanju rizicima i efikasnom nadzoru. Koeficijent adekvatnosti kapitala od 19,4%, znatno iznad regulatornih zahtjeva, dodatno potvrđuje otpornost sistema.
Euroizacija donosi stabilnost i kredibilitet, ali zahtijeva disciplinovanu institucionalnu politiku.
Ostvaren je i napredak u ispunjavanju završnih mjerila za pregovaračka poglavlja 4 (Sloboda kretanja kapitala), 9 (Finansijske usluge) i 32 (Finansijska kontrola), čime se potvrđuje usklađenost sa pravnom tekovinom EU.
Ključna prekretnica bilo je pristupanje Crne Gore SEPA sistemu u novembru 2024. godine, što je omogućilo integraciju u evropsko tržište plaćanja pod pravilima EU.
Paralelno s tim, Centralna banka sprovodi projekat TIPS Clone kako bi unaprijedila instant plaćanja i interoperabilnost sa evropskim infrastrukturalnim sistemima.
Snažni fundamenti, regulatorna konvergencija i integracija u evropske finansijske infrastrukture pozicioniraju bankarski sektor Crne Gore kao otporan i spreman za održiv rast.
Da li je kreditna aktivnost dovoljno usklađena s potrebama ekonomije i investicionih projekata?
Sa strane ponude, ne postoje materijalna ograničenja u finansiranju održivih, visokokvalitetnih projekata, što odražava obilnu likvidnost i zdrav bankarski sistem. Međutim, kreditnu dinamiku jednako oblikuju i faktori sa strane tražnje, uključujući održivost poslovnih modela, finansijsku disciplinu i kvalitet investicionih prijedloga.
Kreditna ekspanzija može dostići svoj puni potencijal samo u širem reformskom okviru koji jača poslovno okruženje i institucionalne kapacitete. U okviru ograničenja euroizovanog sistema, Centralna banka ostaje fokusirana na očuvanje finansijske stabilnosti i unapređenje finansijske infrastrukture koja podržava realnu ekonomiju.
Rast kredita zavisi ne samo od kamatnih stopa, već i od ukupne efikasnosti finansijskog sistema i troškovne strukture poslovanja. U tom smislu, integracija Crne Gore u SEPA sistem predstavlja mjerljivo strukturno poboljšanje.
Prema preliminarnim pokazateljima Svjetske banke, prosječne naknade za B2B transakcije između Crne Gore i zemalja SEPA prostora smanjene su sa oko 1% na približno 0,04% vrijednosti transakcije — što predstavlja značajno i trenutno smanjenje troškova.
Ovaj dobitak u efikasnosti oslobađa resurse za investicije, širenje i otvaranje novih radnih mjesta.
U narednom periodu, Centralna banka će nastaviti usklađivanje sa evropskim regulatornim standardima, uključujući DORA i MiCA, dok će dalje razvijati instant plaćanja kroz sistem TIPS Clone i održavati sigurno, predvidivo finansijsko okruženje.
Cilj ostaje jasan: otporan bankarski sistem koji omogućava brže i pristupačnije finansiranje usklađeno s potrebama produktivnih investicija.
U euroizovanoj ekonomiji – gdje finansijski sistem Crne Gore stiče snagu, a gdje se suočava s ograničenjima?
Euroizacija pruža opipljive prednosti, prije svega monetarnu stabilnost, nizak valutni rizik i visok kredibilitet kod investitora i deponenata. Upotreba eura eliminiše volatilnost deviznog kursa i usidruje očekivanja — što je posebno važno za malu, otvorenu ekonomiju. Ona olakšava prekogranične transakcije i podržava finansijsku integraciju s Evropskom unijom.
Istovremeno, euroizacija sa sobom nosi i strukturna ograničenja, prije svega odsustvo nezavisnih instrumenata monetarne politike, uključujući fleksibilnost kursa i autonomno obezbjeđivanje likvidnosti.
Kao rezultat toga, otpornost se u većoj mjeri oslanja na snažan nadzor, obazrivo upravljanje rizicima i adekvatne kapitalne i likvidnosne rezerve.
U sistemu bez pristupa monetarnom finansiranju ili prihodima od seigniorage-a, posebno je važno obezbijediti finansijsku održivost centralne banke. To zahtijeva robustan institucionalni dizajn, diverzifikovane izvore prihoda i kontinuirano usklađivanje s evropskim standardima.
Euroizacija donosi stabilnost i kredibilitet, ali zahtijeva disciplinovanu, institucijama vođenu politiku. Zbog toga Centralna banka ostaje fokusirana na regulatornu konvergenciju i institucionalnu snagu, ugrađujući finansijski sistem Crne Gore u evropski okvir i istovremeno podržavajući dugoročni rast.
Izvor: Connecting the region
