Kreditne institucije u Hrvatskoj, ukupno njih 20, prošle su godine poslovale sa 1,4 milijarde eura dobiti, što je za 6,1 odsto manje nego na kraju 2024. godine, pokazuju najnoviji podaci Hrvatske narodne banke (HNB). Podaci takođe pokazuju da se njihova ukupna imovina u tom periodu povećala za više od osam odsto.
U 2025. godini ukupna imovina kreditnih institucija, od kojih je 19 banaka i jedna stambena štedionica, povećala se u odnosu na kraj 2024. za 8,3 odsto, na 91,1 milijardu eura. Iz HNB-a ističu da je imovina porasla kod većine kreditnih institucija.
Ukupni krediti i predujmovi povećali su se u odnosu na kraj 2024. godine za 0,7 milijardi eura ili 1,1 odsto. Visokolikvidna sredstva (sredstva kod centralne banke i ostali depoziti po viđenju) smanjila su se, dok se rast kreditiranja stanovništva i nefinansijskih društava nastavio, navode iz centralne banke.
Neprihodonosni krediti i predujmovi (NPL) smanjili su se za 2,9 odsto, pod uticajem smanjenja u portfelju kredita nefinansijskim društvima, dok su u portfelju kredita stanovništvu blago povećani. Tako se udio loših kredita u ukupnim kreditima i predujmovima na kraju 2025. blago smanjio u odnosu na kraj 2024. godine, na 2,3 odsto.
Iz HNB-a ističu i da su se pokazatelji profitabilnosti kreditnih institucija u tom periodu smanjili – prinos na imovinu (ROA) sa 1,9 na 1,6 odsto, a prinos na kapital (ROE) sa 16,3 na 14,6 odsto.
Ključni pokazatelji kapitalizovanosti bankarskog sistema i dalje su na visokim nivoima, navode iz HNB-a, iako se stopa ukupnog kapitala smanjila sa 24 na 22,7 odsto. Sve kreditne institucije imale su stopu ukupnog kapitala veću od propisanog minimuma od osam odsto, naglasili su.
Likvidnost bankarskog sistema, mjerena koeficijentom likvidnosne pokrivenosti (LCR), i dalje je na visokom nivou. Na kraju 2025. sve kreditne institucije ispunjavale su propisane minimalne likvidnosne zahtjeve od 100 odsto, dok je prosječni LCR iznosio 213 odsto, naveli su iz HNB-a.
