Ukupna vrijednost deset energetskih kompanija u većinskom vlasništvu države Crne Gore na kraju prošle godine iznosila je gotovo dvije milijarde eura, što čini 25% crnogorskog BDP-a i oko 50% vrijednosti imovine svih nefinansijskih državnih preduzeća. Iako je sektor u 2024. godini poslovao pozitivno, finansijske performanse su pogoršane u odnosu na prethodnu godinu, uz pad profitabilnosti, prinosa i likvidnosti, pokazuje analiza Ministarstva energetike i rudarstva o poslovanju energetskih subjekata u većinskom državnom vlasništvu u periodu 2019–2024. Ukupno je u ovim kompanijama 2024. godine bilo zaposleno 5.077 ljudi, što je oko trećine svih zaposlenih u državnim preduzećima. Tri su akcionarska društva, a sedam su društva sa ograničenom odgovornošću.
Analiza Ministarstva energetike i rudarstva obuhvatila je deset kompanija: EPCG i povezana pravna lica (Rudnik uglja Pljevlja, CEDIS, Zeta Energy, EPCG-Solar Gradnja, EPCG-Željezara Nikšić), kao i četiri subjekta izvan EPCG grupe: Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), Berza električne energije (BELEN), Crnogorski operator tržišta električne energije (COTEE) i Montenegro Bonus.
Proizvodnja porasla, ali jeftina domaća cijena „jede“ zaradu
Ukupan neto rezultat sektora u 2024. bio je pozitivan, ali slabiji nego godinu ranije. Ključnu ulogu u ukupnim finansijskim performansama ima Grupa Elektroprivrede, čija je imovina u 2024. iznosila 1,6 milijardi eura. Prema konsolidovanom izvještaju, grupa je ostvarila neto dobit od 12 miliona eura, dominantno zahvaljujući matičnom društvu EPCG, Rudniku uglja i kompaniji Zeta Energy.
U periodu 2021–2024. proizvedeno je 12,3 miliona MWh, što je za 800 hiljada MWh više nego 2017–2020.
Međutim, distributivna potrošnja je istovremeno porasla sa 9,1 na 10,25 miliona MWh, a kako se cijene za domaćinstva godinama nisu mijenjale, to je značajno smanjilo profit.
CEDIS je poslovao pozitivno, dok je EPCG-Željezara Nikšić zabilježila gubitke. EPCG-Solar Gradnja je prvi put ušla u zonu pozitivnog poslovanja, ali uz visok finansijski rizik za matično društvo.
Pad je posljedica manjeg prihoda od prekograničnih kapaciteta i nešto većih rashoda. Likvidnost je blago smanjena, dok je solventnost poboljšana.
Drugi po značaju energetski subjekt, CGES, ostvario je u 2024. neto dobit od 24,8 miliona eura, što je 30,5% manje u odnosu na 2023. godinu, ali 39% više od prosjeka prethodnih pet godina. Na rezultat su uticali manji prihodi od dodjele prekograničnih kapaciteta i blagi rast rashoda. Likvidnost je nešto smanjena, dok je solventnost poboljšana.
Manje firme bilježe pozitivne rezultate
Tri preostala subjekta poslovala su pozitivno: Berza električne energije (BELEN) ostvarila je neto dobit od 376.608 eura, 84% više nego 2023.COTEE je imao dobit od 11.216 eura, što je rast od 66,9%. Montenegro Bonus je ostvario dobit od 109.420 eura, ali 44,7% manju nego prethodne godine.
Energetski sektor je kičma državne imovine u Crnoj Gori — vrijedan je četvrtinu BDP-a, zapošljava hiljade ljudi i ima stratešku važnost za fiskalnu stabilnost i energetsku tranziciju. Međutim, 2024. godina jasno je pokazala da bez jasne vlasničke politike, investicija i reforme upravljanja, sektor ostaje ranjiv na spoljne šokove i klimatske faktore, što direktno utiče na javne finansije.
S obzirom na značaj sektora za crnogorsku ekonomiju, Ministarstvo energetike i rudarstva preporučuje:definisanje jasne vlasničke politike države, naročito za loše poslujuće firme u okviru EPCG;unapređenje korporativnog upravljanja i povećanje transparentnosti;smanjenje broja zaposlenih u pojedinim subjektima;veća ulaganja u zaštitu životne sredine i naplatu potraživanja;ulaganja u obuke kadrova i digitalne vještine; jačanje institucionalnih kapaciteta i koordinacije sa Ministarstvom finansija.
(Izvor: Bankar)
