Svjetska ekonomija porašće i ove godine nešto snažnije od tri odsto jer ulaganja u vještačku inteligenciju za sada podupiru aktivnost u SAD-u, dok fiskalna podrška ublažava usporavanje Kine, saopštila je u utorak Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Ekonomska aktivnost porašće ove godine na svjetskom nivou za 3,2 odsto, otprilike kao i lani, pokazale su najnovije preliminarne prognoze OECD-a. Junskе prognoze pokazivale su rast aktivnosti od 2,9 odsto. OECD i dalje očekuje istu stopu rasta i u narednoj godini.
Konačnu „cijenu“ podignutih američkih carina još nije moguće precizno utvrditi, napomenuli su, dodajući da su kompanije do sada apsorbovale veći dio šoka kroz niže marže i gomilanje zaliha. Efektivna američka carinska stopa na uvoz robe porasla je do kraja avgusta na procijenjenih 19,5 odsto – najviši nivo od 1933. godine i najteže faze Velike depresije.
OECD predviđa da će rast američke ekonomije usporiti na 1,8 odsto u 2025. i biti za puni procentni poen slabiji nego prošle godine. U junu su prognozirali stopu rasta od 1,6 odsto. U narednoj godini najveća svjetska ekonomija dodatno će usporiti, uz očekivanu stopu rasta od 1,5 odsto, izračunali su, potvrdivši junsku prognozu.
Procvat ulaganja u vještačku inteligenciju, fiskalna podrška i snižene kamatne stope trebalo bi da ublaže uticaj viših carina i smanjene neto imigracije, kao i gašenja radnih mjesta na nivou saveznih država, navodi OECD. U eurozoni će, pak, trgovinske i geopolitičke tenzije neutralisati povoljan efekat nižih kamatnih stopa, procjenjuju u OECD-u. Ekonomija koja koristi zajedničku valutu euro porašće ove godine, prema njihovim novim proračunima, za 1,2 odsto, što je za 0,2 procentna poena snažnije nego što je pokazao junski izvještaj.
U 2026. rast bi, prema njima, trebalo blago da uspori, na jedan odsto. Prognoza s početka ljeta predviđala je rast po stopi od 1,2 odsto. Veća javna potrošnja biće podsticaj za ekonomiju Njemačke, dok će stezanje remena predstavljati kočnicu za aktivnost u Francuskoj i Italiji, napominju. Najsnažniji rast u grupi četiri vodeće ekonomije eurozone očekuje se u Španiji – 2,6 odsto u ovoj godini i 2,0 odsto u 2026. Najviše stope rasta trebalo bi i ove i naredne godine da bilježi Indija, od 6,7 odnosno 6,2 odsto.
Slijede Indonezija i Kina s prognoziranim rastom aktivnosti u ovoj godini od 4,9 odsto. U 2026. Kina bi trebalo blago da uspori, na 4,5 odsto, dok će Indonezija zadržati ovogodišnju stopu rasta. Fiskalna podrška ublažiće usporavanje aktivnosti kineske ekonomije u ovoj godini, ali će njen uticaj u 2026. oslabiti, uz dodatni teret viših carina, procjenjuju u OECD-u.
Podsticaj indonežanskoj ekonomiji biće, po njima, dodatno ublažavanje monetarne politike i snažna državna ulaganja. Ruska ekonomija trebalo bi ove godine, po njihovim proračunima, da poraste za jedan odsto, a u 2026. za 0,7 odsto.
