Evropska centralna banka (ECB) obnovila je svoje nastojanje da izda digitalni euro, izazvavši protivljenje zakonodavaca EU zbog zaštite privatnosti i potencijalnih rizika za poslovne banke. Član uprave ECB-a Pijero Čipolone rekao je parlamentarnom ekonomskom odboru u četvrtak da će digitalni euro osigurati da svi Evropljani mogu plaćati u svakom trenutku besplatnim, univerzalno prihvaćenim digitalnim sredstvom plaćanja, čak i u slučaju velikih poremećaja.
Neki su poslanici odstupili zbog zabrinutosti da digitalna valuta neće zaštititi privatnost korisnika i da bi ponuda računa koje podržava centralna banka potkopala privatni sektor. Zakonodavstvo za digitalnu valutu centralne banke (CBDC) nalazi se pred Evropskim parlamentom od 2023. godine i suočavalo se s odlaganjima zbog političkih zabrinutosti i izbora 2024. godine.
Digitalni euro smatra se zamjenom u krizi
Čipolone iz ECB-a rekao je da sadašnja jezgra sistema digitalnog plaćanja dolazi od pružalaca usluga koji nijesu iz EU, što bi moglo omesti kapacitet za brzo i nezavisno djelovanje, posebno u vrijeme krize.
Predložio je digitalni euro kao zamjenu u slučajevima kibernetičkih napada ili prekida mreže te je istakao napore SAD-a da promovišu stejbkoine podržane dolarima. Čipolone je rekao da bi digitalni euro nadopunio fizičku gotovinu, koja je i dalje ključna za otpornost i uključenost, ali je dodao da su digitalna plaćanja sada „ključna za svakodnevni život“, što se od vlade očekuje da obezbijedi.
Zakonodavci upozoravaju na privatnost, rizike za banke
Neki poslanici izrazili su zabrinutost zbog implikacija digitalnog eura na privatnost i rizika da bi građani EU odabrali bankarstvo s ECB-om umjesto s komercijalnom bankom, jer bi to predstavljalo sigurniju opciju. Što se tiče privatnosti, Čipolone je naglasio da centralna banka neće znati ništa o platiocu i primaocu i da će vanmrežno rješenje za digitalnu valutu biti jednako dobro kao i gotovina u smislu očuvanja privatnosti ljudi.
Pjer Pimpi iz desničarske euroskeptične grupe Domoljubi za Evropu rekao je da bi se računi u privatnim bankama mogli isprazniti zbog digitalnog eura te se osvrnuo na to što ECB ima kontrolu nad postavljanjem gornje granice korisničkih računa, za koju je tvrdio da bi banka mogla podići u krizi. Čipolone je rekao da će gornja granica centralne banke biti postavljena na osnovu rigorozne analize i dodao da ako korporacije i bogati pojedinci vide krizu u Evropi, trebaće im sekunda da kupe stejbkoin denominiran u drugoj valuti.
– Digitalni euro bi u tom trenutku bio naš najmanji problem – dodao je.
ECB cilja na zakon 2026, a uvođenje do 2029.
Čipolone je rekao da ECB radi pod pretpostavkom da će zakon o digitalnom euru biti na snazi do drugog kvartala 2026. Tri institucije EU moraju dati zeleno svjetlo za digitalni euro, uključujući parlament, Evropsku komisiju i Evropski savjet. Razgovori među njima mogli bi trajati mjesecima.
Nakon usvajanja zakona, što bi moglo biti čak sredinom 2026, ECB mora stvoriti i testirati infrastrukturu digitalne valute, što bi moglo potrajati do tri godine, stavljajući potencijalno lansiranje oko 2029. ako ne dođe do odlaganja, prenosi Lidermedia.hr.
