Garantovani depoziti dostigli 2,4 milijardu eura, uz rast od 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, više od 90 odsto deponenata u potpunosti zaštićeno, što jasno potvrđuje stabilnost i otpornost bankarskog sistema Crne Gore. Kako se navodi u godišenjem izvještaju Fonda za zaštitu depozita, od ukupnih garantovanih depozita, 81,17 odsto odnosi se na fizička lica, odnosno 1,96 milijardi eura, dok se 18,83 odsto, odnosno 453,5 miliona eura, odnosi na pravna lica.
Ukupni depoziti u crnogorskim bankama na kraju 2024. godine iznosili su 5,8 milijardi eura, što je rast od 6,64 odsto u odnosu na kraj 2023. godine. Time su depoziti dostigli vrijednost od 80,53 odsto ukupne pasive kreditnih institucija, potvrđujući njihovu ulogu kao najvažnijeg izvora finansiranja bankarskog sektora.
Garantovani depoziti – sredstva do 50.000 eura po deponentu po banci – na kraju 2024. dostigli su 2,41 milijardu eura, što je povećanje od 11,02 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tokom godine zabilježen je blagi pad u prvom kvartalu od 1,89 odsto, nakon čega je uslijedio kontinuirani rast: 2,48 odsto u drugom kvartalu, 6,39 odsto u trećem i 3,79 odsto u četvrtom. Njihovo učešće u ukupnim zaštićenim depozitima poraslo je sa 43,53 odsto na 46,58 odsto, što pokazuje da se sve veći dio štednje nalazi unutar limita osiguranja.
Pravo na isplatu garantovanog depozita imaju fizička i pravna lica, uključujući rezidente i nerezidente, do limita od 50.000 eura po banci. To znači da građani i manja preduzeća mogu biti sigurni da je njihov novac zaštićen čak i u slučaju stečaja banke. Iz sistema zaštite izuzeti su depoziti državnih organa i opština, finansijskih institucija, brokerskih kuća, investicionih društava, akcionara sa više od 10 odsto vlasničkog udjela u banci, kao i depoziti povezani sa pranjem novca i drugim krivičnim djelima. Poenta sistema osiguranja je da zaštiti male deponente i manja preduzeća, dok se od velikih institucionalnih subjekata očekuje da sami snose rizike poslovanja.
Od ukupnih garantovanih depozita, 81,17 odsto odnosi se na fizička lica, odnosno 1,96 milijardi eura, dok se 18,83 odsto, odnosno 453,5 miliona eura, odnosi na pravna lica. Rezidenti dominiraju u strukturi sa 76,28 odsto, dok nerezidenti učestvuju sa 23,72 odsto. Posebno je značajno da čak 90,48 odsto fizičkih lica ima štednju manju od 50.000 eura, pa su njihova sredstva u potpunosti osigurana. Broj deponenata sa štednjom većom od 50.000 eura iznosio je 14.823, što predstavlja svega 1,9 odsto ukupnog broja fizičkih deponenata.
Podaci pokazuju da deponenti sa štednjom do 5.000 eura čine 70,62 odsto svih fizičkih lica, dok oni sa iznosima između 5.000 i 50.000 eura čine 19,64 odsto. Samo 9,74 odsto fizičkih deponenata ima štednju veću od 50.000 eura, ali se i ti depoziti osiguravaju do propisanog limita. Na kraju 2024. godine bilo je ukupno 749.132 deponenta garantovanih depozita, od čega 677.811 fizičkih i 71.321 pravno lice.
Fond za zaštitu depozita je tokom 2024. nastavio isplate klijentima Atlas banke i Invest banke Montenegro, koje su u stečaju od 2019. godine. Samo tokom prošle godine deponentima je isplaćeno dodatnih 173.303 eura, dok je od početka procesa ukupno isplaćeno ili kompenzovano više od 178 miliona eura. Na kraju 2024. godine ostalo je 6,93 miliona eura neisplaćenih obaveza, što predstavlja svega 6,14 odsto ukupnog garantovanog iznosa za obje banke. Istovremeno, Fond je iz stečajnih masa uspio da povrati 85,17 miliona eura ili 75,57 odsto svojih potraživanja.
Snagu Fonda dodatno potvrđuje naplata premije od 27,44 miliona eura tokom 2024. godine, obračunate na osnovu rizika svake kreditne institucije. Pored sopstvenih sredstava, Fond raspolaže i kreditnom linijom Evropske banke za obnovu i razvoj od 50 miliona eura, koja predstavlja važnu rezervu u slučaju vanrednih situacija u bankarskom sektoru.
Povećanje garantovanih depozita na preko 2,4 milijarde eura i činjenica da je više od 90 odsto deponenata u potpunosti osigurano, potvrđuje stabilnost crnogorskog bankarskog sistema. Uz snažan Fond za zaštitu depozita i međunarodnu podršku, građani i preduzeća mogu računati na visok nivo sigurnosti svojih sredstava čak i u potencijalno kriznim scenarijima.
(Izvor: Bankar)
