U sektoru njemačke automobilske industrije sve više proizvođača počinje da proizvodi za vojsku – to je unosan posao.
Čim je Sebastijan Karl Šulte stupio na funkciju direktora fabrike motora Dojc u Kelnu, suočio se sa velikom politikom. U direktorsku fotelju sjeo je 13. februara 2022, a samo jedanaest dana kasnije Rusija je napala Ukrajinu. „Otada se svijet, naravno, promijenio“, kaže danas Šulte.
Ono što je na početku njegovog mandata izgledalo nezanimljivo – sada je stvarnost. Države članice NATO-a saglasile su se da će na odbranu i naoružanje trošiti 3,5 odsto svog BDP-a. To Šulte vidi kao šansu za svoju firmu, jer njemački odbrambeni sektor nudi privlačne poslovne perspektive.
Dojc d.o.o. (Deutz AG) slovi kao najstariji aktivni proizvođač motora na svijetu – njegov osnivač je Nikolaus August Oto, po kojem su motori i dobili ime. U toj fabrici više od 160 godina proizvode se motori, posljednjih decenija uglavnom za traktore, poljoprivredne i građevinske mašine. Firma već dugo radi i za vojsku – ali u manjem obimu. Motori namijenjeni armiji donose svega dva odsto prihoda firme, ali njen direktor namjerava da taj udeo u narednih pet godina poveća na pet do deset odsto.
Vojska koristi drugačije gorivo
Motori za vojsku tehnički se razlikuju od onih za civilna vozila. U armiji je uobičajeno korišćenje kerozinskog goriva JP-8, pa je potrebno prilagođavanje konstrukcije motora. Aleksander Has, razvojni inženjer u Dojcu, objašnjava: „Motori moraju biti manje osjetljivi na temperature i generalno moraju biti čvršće napravljeni“. Dodaje da je to za njega kao inženjera izazov, ali i zadovoljstvo.
Ipak, nisu svi zaposleni širom svijeta – kojih ima preko 5.000 – bili oduševljeni kada je direktor Šulte odlučio da zakorači u vojni sektor. „Hoćemo li sada biti proizvođači oružja?“ – pitali su neki, kaže direktor, uz napomenu da je početno nepovjerenje u međuvremenu nestalo. To je vjerovatno posljedica činjenice da takvi poslovi garantuju očuvanje radnih mjesta.
Nikome nije lako
Za firmu Dojc prošla godina bila je prilično teška: posao sa građevinskim mašinama uvijek zavisi od globalne ekonomije. S druge strane, poslovi u odbrambenom sektoru podrazumijevaju dugoročne ugovore. „Ne ulazimo u ovaj posao iz očaja zato što nemamo drugu budućnost“, kaže Šulte. Dojc ima ime na svjetskom tržištu, a odbrambeni sektor, dodaje on, predstavlja dodatno poslovno područje kojim firma može da proširi svoj spektar poslovanja.
Preduzeće iz Kelna u tome nije usamljeno. Budući da njemačkoj automobilskoj industriji ne ide najbolje, mnogi proizvođači autodijelova traže nove klijente. Tako fabrika zupčanika ZF iz Fridrihshafena bilježi sve veću potražnju svojih proizvoda u vojnom sektoru.
„Planiramo proširenje aktivnosti“, kaže portparol te firme. „Pored mjenjača, prilagođavamo i kočnice za vojnu upotrebu.“ Dosad je odbrambeni sektor donosio oko pola procenta ukupnog prihoda. U fabrici zupčanika ne žele da daju prognoze.
Tenk nije Golf
Klaus-Hajner Rel iz Instituta njemačke privrede u Kelnu upozorava da je ukupan ekonomski potencijal sektora odbrane ograničen, uprkos snažnom rastu izdataka za vojsku u Njemačkoj i drugim državama: „Automobilska industrija je otprilike deset puta veća od odbrambene industrije“, kaže Rel. Prema njegovim riječima, renesansa proizvodnje oružja ne može u potpunosti da nadoknadi pad porudžbina u automobilskom sektoru.
Do sličnog zaključka došli su i ekonomisti Univerziteta u Manhajmu, koji su istraživali ekonomske posljedice vojnih izdataka. Ukupna korist je, prema njihovim rezultatima, znatno manja nego kada se radi o državnim ulaganjima u obrazovanje, infrastrukturu ili brigu o djeci.
Ipak, za pojedine firme poslovanje u vojnom sektoru može biti i te kako isplativo. Industrija naoružanja i vojne opreme jeste relativno mali sektor privrede, kaže direktor Dojca Šulte. Ali za njegovu firmu to bi mogao da bude veoma unosan segment poslovanja.
