Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, sa temom “Finansijska i monetarna stabilnost regiona Zapadnog Balkana u uslovima kontinuiranog slabog privrednog rasta u eurozoni”, je počeo danasu Bečićima, i tajaće do 14. juna.
Samit je svečano otvorio Aleksandar Vlahović, predsjednik Saveza ekonomista Srbije, koji je u svom uvodu sumirao kompleksnu ekonomsku situaciju u kojoj se trenutno nalaze zemlje Zapadnog Balkana, ali i eurozone.
“U ovoj godini imamao produženu geopolitičku i geoekonomsku krizu. Upros svemu globalna ekonomija pokazala je pozitivne rezultate i izbjegnuta je globalna recesija. Pogoršanje fiskalnih performansi, uprkos solidnim stopama rasta, je uticalo na rast javnog duga. Rast je ostvaren u CG i SM, dok je u ostalim zemljama ZB zabeležen pad. Inflacija je uglavnom u prihvatljivom koridoru, tri puta u nizu u proseku u odnosu na 2023. godinu (3,4 odsto). Ipak, problem su i dalje visoka inflaciona očekivanja, kao i visoka bazna inflacija, što ostavlja strah od ponovnog rasta cena”, ukazao je Vlahović.
U svom izlaganju, on je istakao da je značajno pogoršana eksterna ravnoteža. Posebno povećanje deficita je u Srbiji i Albaniji (3 odnosno 4 puta) i da postoji veliki jaz izmedu CAD i SDl u Crnoj Gori. Kako je kazao, finansijski sektor zemalja ZB ostaje jak i otporan.
“Ostvaren je rast kreditne aktivnosti od oko 12,3 odsto u prosjeku (brzi rast u sektoru stanovnistva). NPL stabilan 3,4 odsto. Zabilježen je rast profitabilnosti RoA 2,4 odsto a CAD racio 19,3 odsto značajno je iznad regulatornog minimuma. Nastavljaju se dobre performanse tržišta rada, ali sporijim tempom”, rekao je on i ukazao ključni uslov rasta ZB odstaju strukturalne reforme.
Tokom dvodnevnog programa, Samit će okupiti najvažnije kreatore fiskalne i monetarne politike – guvernere Centralnih banaka, ministre finansija i direktore poreskih uprava, kao i predstavnike međunarodnih finansijskih institucija, vodeće menadžere iz bankarskog i osiguravajućeg sektora.
Zapadni Balkan se suočava sa izazovima finansijske i monetarne stabilnosti u uslovima usporenog privrednog rasta eurozone. Slaba ekonomska aktivnost ključnog trgovinskog partnera utiče na smanjenu izvoznu tražnju, nivo stranih ulaganja i priliv doznaka. Sve zajedno rezultuje u rastućem trgovinskom deficitu i deficitu tekućeg plaćanja što može prouzrokovati poremećaj makroekonomske stabilnosti.
Stoga, monetarna politika u regionu mora balansirati između održavanja stabilnosti cijena i podrške ekonomskom rastu, pri čemu su zemlje koje koriste euro posebno izložene eksternim šokovima. Održavanje stabilnog finansijskog sistema zahteva pažljivo upravljanje javnim finansijama (javni dug, kapitalne investicije, plate i penzije) te adekvatni monitoring finansijskog sektora, kao i očuvanje deviznih rezervi na visokom nivou.
Učesnici će tokom dva dana trajanja samita, imati priliku da razmenjuju ideje i vizije o budućnosti regiona u kontekstu sve složenijeg i neizvjesnijeg geopolitičkog i geoekonomskog okruženja.
Ovaj prestižni skup, koji se održava od 2019, predstavlja najveći i najznačajniji godišnji regionalni događaj, posvećen jačanju saradnje i razvoju dijaloga između ključnih finansijskih institucija regiona.
