Neki poslovi su stresniji od drugih, a neki sektori imaju više stresnih poslova nego drugi. Globalna nesigurnost i sve veći rezovi na poslu mogu otežati pronalaženje istog. Istovremeno, rastući troškovi života čine još važnijim da ljudi zadrže svoje trenutne poslove, čak i kada su ponekad previše stresni.
Kompanija Claims.co.uk, sastavila je izvještaj u kojem ističe najstresnije poslove u Velikoj Britaniji. Za izvještaj su korišćeni podaci britanske vladine Agencije za zdravlje i bezbjednost (HSE).
Podaci su obuhvatili informacije o samoprijavljenim stopama depresije, stresa i anksioznosti za koje su ispitanici smatrali da su primarno izazvane njihovim trenutnim ili nedavnim poslom.
Na osnovu tih podataka, ustanovljeno je da su policajci najviše pod stresom u Velikoj Britaniji, dok su socijalni radnici i stručnjaci za socijalno i stambeno zbrinjavanje takođe pod značajnim stresom. Jedan od 50 ljudi rekao je da njihov posao negativno utiče na njihovo mentalno zdravlje.
U drugim djelovima Evrope, istraživanje koje je sprovela kompanija za obuku Lepaya u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji i Njemačkoj, otkrilo je da su dvije trećine evropskih zaposlenih pod stresom. Obrazovanje i zdravstvena zaštita su dva sektora odgovorna za najviše stresa kod zaposlenih. Pilicajci su i ovdje pod velikim nivoom stresa.
Portparol kompanije Claims.co.uk je u studiji izjavio: „Nalazi ukazuju na poslove širom Velike Britanije koji negativno utiču na mentalno zdravlje zaposlenih. Policajci, socijalni radnici i stručnjaci za socijalno i stambeno zbrinjavanje posebno su povezani s višim nivoima stresa. Faktori kao što su dugi radni sati, velika odgovornost i rad s javnošću značajno doprinose negativnom uticaju na mentalno zdravlje zaposlenih“.
Podsticanje redovnih pauza, ponuda resursa za mentalno zdravlje i promocija otvorene komunikacije mogu pomoći zaposlenima da efikasnije upravljaju svojim mentalnim zdravljem. Fleksibilni radni aranžmani (gdje je to moguće) i pristup programima za dobrobit takođe mogu značajno doprineti smanjenju problema s mentalnim zdravljem izazvanim poslom.
Nedostatak ravnoteže između posla i privatnog života
U mnogim slučajevima, veliki dio stresa na poslu dolazi iz činjenice da se granice između posla i privatnog života sve više zamagljuju, djelimično zbog porasta rada na daljinu. U mnogim slučajevima, tip posla i industrija takođe otežavaju potpuno isključivanje, kao što je slučaj s hitnim službama.
Todd Davison, generalni direktor kompanije Purbeck Personal Guarantee Insurance, izjavio je u YouGov anketi: „Potpuno isključivanje nije izbor za neke ljude. To je posebno istinito kod malih preduzeća s kojima radimo – ako imate strast prema svom poslu, to neće prestati u 17h ili na početku odmora.“
Studija Lepaya je otkrila da se 56 odsto holandskih zaposlenih izjasnilo da je pod stresom, kao i 67 odsto zaposlenih u Belgiji. Oko 70 odsto zaposlenih u Velikoj Britaniji takođe je reklo da su pod stresom, kao i 71 odsto njemačkih zaposlenih.
U Njemačkoj su obrazovanje, automobilska industrija, zdravstvena zaštita, javne službe i finansije bili neki od najstresnijih sektora za rad, piše Euronews.
Zaposleni u Holandiji takođe su glasali za zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i javne službe kao neke od najstresnijih sektora, zajedno s ugostiteljstvom i poslovima u informacionim i komunikacionim tehnologijama.
U Velikoj Britaniji, pored policijskih poslova, poslova u socijalnom zbrinjavanju i stambenom sektoru, medicinske sestre su takođe smatrane jednim od najstresnijih zanimanja. Rad u obrazovanju takođe je spadao u ovaj sektor, pogađajući nastavnike u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju.
Poslovi u ljudskim resursima i nacionalnoj državnoj administraciji takođe su imali visoke nivoe stresa.
(Biznislife)
