Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, dozvoljeni minus u Srbiji biće značajno jeftiniji. Donošenje je predviđeno već tokom septembarskog zasijedanja skupštine. Ona trenutno iznosi 14 odsto kao zbir referentne kamatne stope centralne banke uvećane za osam procentnih poena. Narodna banka Srbije (NBS) dostavila je bankama nacrt rješenja o trajnom ograničenju kamata na stambene i gotovinske kredite, ali i kreditne kartice i dozvoljeni minus. Ukoliko se sve banke usaglase, kamate neće moći da „divljaju“, a ova novina najviše će značiti korisnicima dozvoljenog minusa, najskuplje bankarske pozajmice.
NBS na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković, uputila je bankama, kako je i najavljeno, nacrt rješenja o trajnom ograničenju kamata na kredite i kreditne kartice. Ovaj novi zakon trebalo bi da stupi na snagu kada istekne trenutna mjera o ograničenju kamata na stambene kredite, dakle prvog dana 2025. godine.
U članu 11, koji se odnosi na ograničenje kamatnih stopa, prije svega se navodi da promjenljiva kamatna stopa kod ugovora o kreditu ne može biti veća od prosječne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o kreditu (iste namjene i u istoj valuti), uvećane za četvrtinu.
Ponderisana kamata inače se dobija kao prosječna kamata na bazi podataka koje banke šalju u NBS, ali u obzir se uzimaju i iznosi kredita. Prosječna ponderisana kamata u junu ove godine, posmatrajući gotovinske kredite, iznosila je 12,1 odsto, što znači da bi, ukoliko bi ograničenje stupilo na snagu danas, maksimalna kamatna stopa na ovu vrstu pozajmice iznosila 15,125 odsto.
Što se tiče promjenljive kamate, ali samo na stambene kredite, ona ne smije biti veća od prosječne ponderisane kamate, uvećane za petinu. Prosječna ponderisana kamata na ovu vrste pozajmice trenutno iznosi 5,1 odsto, što bi značilo da, u trenutnim uslovima, kamata na stambeni kredit ne bi smjela da bude veća od 6,12 odsto. Naravno, treba imati u vidu da bi ova kamata bila niža kada bi pale i ključne kamatne stope NBS, ali i veća – ukoliko bi se one povećale.
Na isti način određivaće se i fiksna kamata.
Međutim, efektivna kamatna stopa, što je zapravo konačna kamata koju plaća korisnik, a koja uključuje sve troškove kredita, biće, naravno, veća. Kako se navodi u nacrtu, ona će se računati tako što se zatezna kamata uvećava za najviše dva procentna poena. Zatezna kamata trenutno iznosi 14 odsto, a ona se određuje kada se na referentnu kamatu koja trenutno iznosi šest odsto doda osam procentnih poena. Dakle, ukoliko bi ovaj zakon o ograničenju stupio na snagu danas, maksimalna fiksna kamata iznosila bi 16 odsto.
Efektivna kamata za stambene kredite, s druge strane, biće niža. Ona će se određivati kada se od zatezne kamate oduzmu 4,5 procentna poenta, a u trenutnim uslovima, to bi bilo 9,5 odsto.
Riječ je dakle o maksimalnim iznosima u ovom trenutku, kada kamate stagniraju. Novo ograničenje odnosiće se i na dug po osnovu kreditnih kartica, kao i dozvoljenog minusa. Efektivna kamatna stopa na zaduženje putem kreditne kartice moći će da bude zatezna kamata uvećana za četiri procenta, što bi po aktuelnim prilikama iznosilo 18 odsto, a sada se kreću između 25 i 30 odsto.
Dozvoljeni minus koštaće kao zatezna kamata uvećana za šest procentnih poena, što bi sada bilo 20 odsto. Ovolike kamate ne treba da čude, s obzirom na to da su ovo najskuplje bankarske pozajmice, pa se sada kamate kreću i do čak 33 odsto za dozvoljeni minus.
Da li je dobro to što NBS ograničava kamate?
Bez obzira na to što ove kamate na prvi pogled mogu da djeluju previsoko, profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS dr Dejan Šoškić kaže za „Novu“ da su to krajnje, efektivne stope, te da ove brojke u realnosti nisu prevelike.
„Efektivna kamatna stopa nije ona koja se reklamira kada uzimate kredit, već ona koja uključuje sve troškove i ona je uvijek veća, tako da ovo što predlaže NBS nije previsoko“, kaže Šoškić.
„Strašno je što je NBS uopšte našla za shodno da se miješa u ugovore koje potpisuju fizička lica sa privatnim firmama. To je kao kada biste htjeli da prodate stan za 100.000 evra, ali vam država kaže da ne možete, već da morate za 80.000“, zaključuje naš sagovornik.
Podsjećamo, dok ovaj prijedlog NBS ne zaživi, na snazi je i dalje prethodno ograničenje kamata, ali samo na stambene kredite. Prema tom ograničenju, dužnici koji su podigli kredit prije jula 2022, plaćaju nominalnu kamatnu stopu od 4,08 odsto. Dužnici koji su podigli kredit od jula 2022. do oktobra 2023, imaju ratu iz prvobitnog plana otplate, koju su ugovorili prilikom podizanja kredita. Za one koji su podigli kredit poslije oktobra 2023, na euribor se dodaje bankarska marža od 1,1 odsto. Kod kredita sa fiksnom kamatom, nominalna kamatna stopa može da bude najviše 5,03 odsto.
Izvor: Mondo
