Evropska unija bi mogla da izgubi do 3,5 miliona radnih mjesta ukoliko ukine mjere trgovinske zaštite u odnosu na Kinu krajem 2016. godine.
EU će narednih godina povećati uvoz industrijskih proizvoda za 25 do 50 odsto, a Kina bi mogla da izvozi mnogo više, pošto ima višak proizvodnih kapaciteta, smatra jedan od autora istraživanja, koje je sprovelo 25 evropskih privrednih kompanija, direktor američkog Instituta za ekonomsku politiku Robert Skot.
Evropska unija bi, kao i druge članice Svjetske trgovinske organizacije (STO), trebalo da krajem 2016. godine donese odluku da ekonomiji Kine dodeli status tržišne privrede. STO navodi da su 2001. godine, kada je Kina postala članica ove organizacije, cene proizvoda bile pod kontrolom države. Očekivalo se da će za 15 godina Peking smanjiti ovu kontrolu.
Status tržišne privrede je važan za Peking, zato što bi se Evropskoj uniji time uskratila mogućnost za uvođenje antidamping carina na uvoz kineskih proizvoda.
S druge strane, protivnici odluke o statusu smatraju da kineske cene ne zavise od tržišnih faktora, nego se vještački smanjuju.
Robert Skot kaže da će niske trgovačke marže i još niz faktora dovesti do smanjivanja izvoznih cijena na kineske proizvode za 30 odsto.
Kao rezultat toga, pad proizvodnje u EU iznosiće 1 do 2 odsto od ukupnog BDP-a ove zajednice, stoga će evropske kompanije otpustiti od 1,7 do 3,5 miliona radnika. Posao će izgubiti Evropljani koji rade u oblastima poput proizvodnje auto-opreme, papira, metalurgije, industrije keramike i stakla.
Poljski ekonomista, direktor Evropskog centra za geopolitičke analize Grafijan Činak za Sputnjik kaže da ukoliko EU i SAD budu potpisale sporazum o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) oni će se zajedno suprotstaviti kineskoj ekonomskoj ekspanziji.
„Taj sporazum je prije svega u interesu SAD, dok je za EU predviđena uloga poslušnog mlađeg partnera. Sa druge strane, ako se zemlje EU opredijele za nezavisnu ekonomsku politiku, ona će ublažiti stavove prema Kini, tražeći na istočnom tržištu mogućnosti za izvoz i za razvoj sopstvene ekonomije koja je trenutno u krizi. Treba imati u vidu da bi, što se tiče EU, priliv jeftine kineske robe mogao da ugrozi domaću proizvodnju. Recimo, poljska privreda to neće izdržati“, kaže Činak.
Slovački ekonomista, profesor na Panevropskom univerzitetu u Bratislavi Vladimir Bačišin u intervjuu za Sputnjik kaže da će, iako američki stručnjaci rado plaše Evropu prilivom kineskih proizvoda, to zapravo negativno uticati i na ekonomiju SAD.
„Osim toga, čim Kina dobije status ’tržišne privrede‘, inovacije i različiti ’know-how‘ će se iz Silicijumske doline preseliti u Kinu. To bi moglo da ima ozbiljne posljedice po SAD“, istakao je Bačišin.
B92
