Prema udjelu populacije od preko 60 godina u ukupnom broju stanovnika, Srbija je sa 24,7 odsto na niovu ostalih zemalja u regionu i EU gdje se ove brojke kreću od 20,3 do 26,4 odsto. Međutim, u Srbiji je značajno niži odnos broja zaposlenih u odnosu na udio penzionera u ukupnoj populaciji.
To praktično znači da penzije čine izuzetno značajan dio ukupnih prihoda domaćinstva i konkretno iznose 35,8 odsto, pa i bankarski sektor sve više svoje proizvode i usluge prilagođava upravo starijoj populaciji.
U Srbiji 70 odsto banaka u svojoj ponudi ima proizvode i usluge namijenjene penzionerima, a penzioneri čine 34 odsto korisnika bankarskih usluga.
Takođe, preko 50 odsto penzionera pored tekućeg računa koristi i još neku od bankarskih usluga.
Najčešće se odlučuju za dozvoljeni minus koji se upotrebljava u oko 24,4 odsto penzionera na nivou tržišta, dok je u Intezi ovaj procenat 42 odsto, saopšteno je na predstavljanju rezultata istraživanja o socijalno-ekonomskom statusu penzionera u Srbiji i regionu pod nazivom “Novo doba, treće doba”, koje je Inteza banka sprovela u saradnji sa IPSOS Stratedžik marketinga.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Kreditna kartica je na drugom mjestu koji u ovoj banci koristi 22 odsto penzionera, dok je ova brojka na nivou tržišta niža i iznosi 11 odsto. Penzioneri se u priličnoj mjeri odlučuju i za gotovinske kredite koje koristi 64,4 odsto njih, odnosno 18 odsto u Inteza banci.
Dok su sa jedne strane ispitanici pokazali veoma visok stepen informisanosti o bankarskim terminima kao što su razlike između kamatnih stopa, sa druge je zabilježen izuzetno nizak stepen znanja o sopstvenim mogućnostima u banci.
Čak 58 odsto penzionera izjavilo je da ne zna da u našoj zemlji postoje banke koje imaju ponude namijenjene baš njima, dok 32 odsto njih nije znalo ni da postoji mogućnost da penzioner uzme keš kredit, a 70 odsto nije poznato da nije potrebno da prenose svoju penziju da bi realizovali kredit u nekoj banci.