Zemlje zapadnog Balkana, koje nisu članice EU, mogu biti uključene u plan predsjednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera za spas ekonomije EU, jer predviđa i podršku prekograničnih projekata, rečeno je na Samitu 100 lidera jugoistočne Evrope u Portorožu.
Predsjednik Evropske investicione banke (EIB) Verner Hojer rekao je da Junkerov plan predviđa investicione projekte u EU, ali da sadrži i mnogo prekograničnih projekata koji će obuhvatiti i susjedne regione Unije, kao što je jugoistočna Evropa.
Hojer je naveo da bi Junkerov plan, koji predviđa investicije u visini od 315 milijardi eura i kreiranje 1,3 miliona novih radnih mjesta, mogao da preokrene kurs krize u Evropi, budući da je od početka globalne ekonomske krize nivo investicija u EU opao za 20 odsto.
Plan, kako je objasnio, podrazumijeva da se budžetski novac za projekte koristi kao garancija, a da privatni investirori daju svoj doprinos.
Fond za investicije biće popunjen sredstvima u iznosu od 21 milijardu eura, ali Junkerov plan predviđa efekat militiplikatora, odnosno da bi svaki euro novca iz budžeta mogao da se pretvori u 15 eura sredstava privatnih investitora, što bi značilo da bi efekat rada tog fonda po evropsku privredu iznosio oko 315 milijardi eura.
Junkerov plan, kako je rekao predsjednik EIB, koji je zadužen za implementaciju tog poduhvata, ima za cilj da zatvori dvije velike rupe – investicionu, ali i rupu u oblasti inovacija.
On je naveo da je nivo investicija u Evropi od početka globalne krize 2007. godine opao za 20 odsto i da se stari kontinent još nije oporavio, kao i da zemlje EU u inovacijama zaostaju u prosjeku 18 godina za pojedinim zemljama Azije i SAD.
Stari kontinent se suočava i velikom stopom nezaposlenosti mladih, što, kako je ukazao Hojer, govori da bi Evropa trebalo da poveća investicije, ulaganja u inovacije i u obrazovanje.
Prema njegovim riječima, Junkerov plan će biti usvojen kad prođe sve procedure u evropskim institucijama, što bi moglo da bude već na ljeto 2015. godine.
Romualdo Masa Bernuči iz Evropske investicione banke istakao je da Junkerov plan podrazumijeva da investitori i banke mogu da preduzmu mnogo rizničnije projekte nego što je to ranije bilo realno.
Na taj plan, kako je rekao, treba gledati kao na razvojni put, a ne nešto što je za jednokratnu upotrebu.
“Projekti koji će se finansirati biće iz oblasti transporta, infrastrukture, regionalnog povezivanja, inovacija i obrazovanja”, rekao je on.
Bernuči je rekao da će banka sarađivati sa vladama, nacionalnim bankama, ali i drugim akterima na različitim projektima, ističući da taj plan može da bude čvrsta platforma za ekonomski razvoj.
Međutim, on je istakao i da svaki prijedlog i plan za subvencionisanje mora biti dobro obrazložen, a projekti dobro pripremljeni.
Izvor: Biznis.ba
