Gotovo polovina zemalja eurozone se suočava sa kršenjem pravila Evropske unije o smanjenju budžetskih deficita, osim ako ne promjene politike, pokazala je prognoza Evropske komisije, prenosi Rojters i dodaje da je to izazov za zakone Unije kojima su utvrđeni limiti potrošnje kako bi se zaštitila vrijednost eura.
Propisi, koji su pooštreni tokom suverene dužničke krize koja prijeti samom opstanku jedinstvene valute, sada su pod pritiskom zbog migrantske krize, koja vrši novi pritisak na javne finansije u nekoliko zemalja 19-članog bloka.
Pored toga, vlade država članica eurozone tvrde da moraju da troše više na bezbjednost poslije terorističkih napada u Parizu u novembru, a mnoge kažu da moraju da koriste javna sredstva za podsticanje domaće tražnje i za investicije kako bi ubrzale osrednji ekonomski rast.
Ipak, pravila EU obavezuju vlade da zadrže budžetske deficite ispod 3,0 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da svake godine smanjuju strukturni jaz, koji isključuje jednokratne i efekte poslovnog ciklusa, sve dok u njihovim knjigama ne bude dostignuta strukturna uravnoteženost.
Ako to ne učine, suočavaju se sa disciplinskom procedurom u kojoj ministri finansija EU postavljaju ciljeve smanjenja deficita i rokove za njihovo postizanje. Postupak može završiti i kažnjavanjem, navodi britanska agencija.
Najnovija prognoza EK pokazala je da će druga najveća ekonomija eurozone, Francuska, koja ima rok da smanji svoj budžetski jaz na 2,8 odsto u 2017, umjesto toga imati deficit od 3,2 procenta iduće godine, osim ako nešto ne preduzme.
Ministri finansija EU tražili su da Francuska smanji deficit za 0,5 odsto BDP-a u 2015. godini, ali Komisija procijenjuje da je on srezan samo za 0,2 procenta.
Prema prognozi EK, smanjenje strukturnog deficita u 2016. u Francuskoj će iznositi samo 0,4 odsto – što je polovina onoga što traže ministri EU, a u 2017. će šta više taj jaz porasti za 0,2 procenta, umjesto da padne 0,9 odsto, kako je naložio Brisel.
Iako je Italija u bezbjednoj zoni s budžetskim deficitom ispod 3,0 odsto, suočiće se s rastom strukturnog deficita na 1,7 odsto BDP-a u ovoj godini sa prošlogodišnjih 1,0 odsto, prognozira EK. Propisi EU nalažu minimalno smanjenje od po 0,5 odsto svake godine.
Od Španije, koja je i dalje bez vlade poslije decembarskih izbora, traženo je da lani svede opšti deficit na 4,2 odsto, ali je prema procjeni Komisije podbacila i zabilježila nivo od 4,8 procenata.
Madrid ove godine treba da spusti deficit na 2,8 odsto, ali ukoliko ne promijeni politike završiće s manjkom od 3,6 procenata, navodi se u izvještaju EK i dodaje da je, strukturno, španski deficit od 2014. godine prije povećavan nego što je smanjivan.
Portugal, u kojoj su u novembru socijalisti došli na vlast, takođe je u problemu jer je trebalo da smanji budžetski deficit na 2,5 odsto prošle godine, a umjesto toga je evidentirala njegov rast na 4,2 procenta.
Bez promjene politike, Lisabon neće svesti svoj deficit ispod 3,0 odsto ove godine, a i njegov strukturni deficit takođe naglo raste umjesto da pada, kao što bi trebao.
Međutim, nemaju problem sa poštovanjem ovih propisa za smanjenje deficita samo južnoevropske zemlje.
Naime, Komisija očekuje da će Austrija, koji je smanjila strukturni jaz na 0,3 odsto lani, ove godine zabilježiti njegov rast na 1,0 odsto.
Litvanija će takođe zabilježiti rast deficita na 1,5 procenata u ovoj godini sa prošlogodišnjih 1,1 odsto, za Holandiju se predviđa povećanje na 1,7 odsto u odnosu na lanjskih 1,2 procenta, dok se očekuje da će Finska svoj strukturni manjak zadržati na 1,8 procenata, prenosi agencija Rojters.
Capital.ba
