Loši krediti na kraju 2016. u bankama čine 248,8 miliona eura i to je 51 milion manje nego u decembru 2015. godine. To su preliminarni podaci Centralne banke dostavljeni Radiju Crne Gore. U procentima nekvalitetnih kredita na kraju prošle godine bilo je 10,3 odsto. Iz monetarne vlasti dodaju da je situacija bolja nego godinu ranije kada je udio loših kredita bio 12,57 odsto.
Da nekvalitetni krediti ne oterećuju samo bankarski sektor potvrđuje da u otplati kasne i korisnici sredstava koja pozajmljuju od Investiciono-razvojnog fonda. Međutim, taj problem je u toj instituciji mnogo manji nego u bankama, saopštio je Radiju Crne Gore direktor Fonda Zoran Vukčević.
“Kada su u pitanju naši plasmani NLP ili nekvalitetni krediti kreću se od 3,4 do 6,2 odsto. I taj podatak govori o našoj efikasnosti. Mi želimo da se zaštitimo od nenamjenske upotrebe sredstava, da imamo što više uspješnih projekata, jer se bavimo razvojem. Zamislite kada bi bilo učešće loših kredita u IRF-u 26, 17, 13 procenata mi ne bi mogli da opstanemo na tržištu“, rekao je Vukčević.U IRF-u se okvirno nedjeljno odobri oko desetak kredita. Vodi se računa, navodi Vukčević, o svakom detalju kako bi se spriječile zloupotrebe.
“Fokusirani smo na to da obezbijedimo svu potrebnu dokumentaciju da bismo bili sigurni da će novac biti potrošen namjenski. Moram naglasiti da je bilo pokušaja da ljudi traže novac za jedno sa namjerom da ta sredstva potroše na nešto drugo. Međutim, kroz našu proceduru moraju proći svi upravo iz razloga da se ne bi desila neka zloupotreba. Da napomenem da smo tokom minule dvije godine imali jedan slučaj nenamjenskog trošenja sredstava i jedan djelimičnog nenamjenskog korišćenja kredita koji je odobrio Fond“, pojasnio je Vukčević.
Dodao je i to da se Fond ne finansira iz budžeta, već isključivo od pozajmica na međunarodnom tržištu.
Glavni partner je Evropska investiciona banka.
“IRF je do prije dvije godine imao redovne kontrole EIB-a. Međutim, 2016. godine smo dobili saglanost od te međunarodne finansijske institucije da apsolutno nema monitoringa. Znači, ni jedne kontrole nije bilo u prošloj godini, ni na polugodišnjem, ni na tromjesečnom nivou“, istakao je Vukčević. Inače, od osnivanja IRF je plasirao 438 miliona eura. Na početku rada desetak miliona godišnje, a samo prošle godine deset puta više ili 128 miliona eura.
