Italijanska vlada odobrila je prije nekoliko dana oporezivanje 40 odsto zarade koje su banke ostavrile na razlikama u kamatama na štednju (ekstraprofit), ali je nakon oštrih kritika i nezadovoljstva pogođene strane morala da dodatno pojasni ovaj zakon.
Istog dana kada je objavljena vijest o novom porezu, akcije italijanskih banaka pale su na milanskoj berzi, za Unikredit više od sedam odsto, za Intezu Sanpaolo i Banko BPM više od osam odsto, a za BPER i Banke MPS deset odsto.
Zamjenik italijanske premijerke Đorđe Meloni, Mateo Salvini, pravdao je na konferenciji za medije ovaj porez riječima da je u pitanju mjera “socijalne pravde” koja će nadoknaditi niz povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke.
Međutim, nakon burnih reakcija banaka, vlada u Rimu je bila prinuđena da pojasni o čemu se tačno radi, pa je tako saopštila da bi za dio banaka udarac mogao biti ograničen, i da namet neće premašivati iznos od 0,1 odsto aktive, kako je prenio “Blumberg Adria”.
Međutim, najvećim italijanskim bankama, Intezi Sanpaolo i Unikreditu, ove su godine snažno porasli neto kamatni prihodi pa analitičarske procjene za cijelu 2023. godinu pokazuju da bi novi porez vjerovatno premašio granicu od 0,1 odsto aktive.
“Izbrisano” deset milijardi tržišnog kapitala
Vlada Italije nije precizirala o kojoj je aktivi riječ. Kad bi se radilo o globalnoj aktivi, svaka banka bi morala da plati oko milijardu eura poreza. Ako je riječ samo o aktivi u Italiji, porez bi bio puno niži, ali još uvjek u visini nekoliko stotina miliona eura.
Banke koje su dosad već podigle kamatne stope na depozite klijenata “neće osjetiti značajan uticaj kao posljedicu juče objavljenog pravila”, stoji u saopštenju italijanskog ministarstva finansija objavljenom u utorak.
Porez od 40 odsto razrezivaće se na višu od dvije mjere: razliku između neto kamatnog prihoda u 2022. i 2021. godini koja premašuje rast od pet odsto ili razliku između neto kamatnog perioda između 2023. i 2021. koja premašuje rast od 10 odsto, navodi se u saopštenju.
Kako piše Blumberg, prvobitni potez vlade za oporezivanje ekstraprofita “izbrisao je” desetak milijardi tržišne kapitalizacije banaka, a sada treba vidjeti da li će biti dodatnog razvodnjavanja odluke.
Kako je rekao Džon Bilton iz “JP Morgana”, koji je glavni strateg za globalne investicije, mjera italijanske vlade stvara zabrinutost oko motiva italijanske državne politike. On smatra da ovaj potez “investitorima pruža vrijeme da razmotre kako će vrednovati italijanski kreditni rizik naspram nemačkog”.
Serija poreza u Evropi
Potez italijanske vlade nije usamljen, već je samo još jedan u nizu pokušaja da se opozeruju dodatni profiti banaka širom Evrope. Dok se vlade suočavaju sa pritiskom da podrže građane koji se bore sa povećanim životnim troškovima, zajmodavci koji uživaju ogroman profit zbog povećanja kamatnih stopa centralne banke smatraju se lakom metom za poreze.
“Nećete izgubiti previše glasova povećanjem poreza na banke”, rekao je za FT Žil Edvards, bankarski analitičar u “S&P Global Ratings”,mprenosi Euronews.
Italijanski porez od 40 odsto na neto prihod od kamata, prati slične poteze vlada EU u Španiji, Mađarskoj, Češkoj i Litvaniji tokom prošle godine.
Kada je španska vlada predvođena socijalistima prošlog ljeta objavila porez na dobit banaka, akcije nekih od najvećih zajmodavaca pale su za čak deset odsto. Španski namet, uveden početkom ove godine, imao je za cilj da prikupi tri milijarde eura kako bi ublažio povećanje cijena energenata uvođenjem poreza od 4,8 odsto na prihode banaka od kamata i provizija tokom dvije godine.
Prošle godine, Mađarska je uvela dvogodišnji namet sa ciljem da prikupi oko 4,6 milijardi eura u različitim sektorima, pri čemu nešto više od četvrtine dolazi od banaka. Porez cilja na krajnje prihode, a ne na dobit, sa naplatom od deset odsto na neto prihode u Mađarskoj 2022. godine, i osam odsto 2023. godine.
Češka i Litvanija su takođe ciljale banke porezima, iako su oni napravljeni, poput italijanskog modela, da idu na višak profita.
