Evropska centralna banka snažno je podigla svoje ključne stope, za 4 procenta od prošlog ljeta, zbog čega su poslovne banke jednako tako snažno podigle kamatne stope na kredite građanima, ako ne i više, no nikako da bitnije povećaju kamate na štednju.
To je počelo izazivati nezadovoljstvo u evropskom sistemu centraanih banaka, pa je nedavno potpredsjednik ECB-a Luis de Guindos prozvao poslovne bankare neka podignu konačno i stope na štednju jer bi, kazao je, »dizanje kamatnih stopa u eurozoni trebalo obuhvatiti i štediše kojima bi banke trebale isplaćivati više kamate na depozite«.
Naime, promjena ključnih stopa, ovdje njihovo povećanje, dio je monetarne politike centralne banke kojom ona želi da obuzda inflaciju, piše Novi list.
Kada povećava kamatnjake, čini novac skupljim, što se odražava i na kamate krajnjim korisnicima za koje krediti postaju skuplji i teže dostupni, pa oni manje troše i investiraju.
Kada manje troše i investiraju, usporavaju ekonomiju, smanjuje se potražnja, a onda i podsticaj inflaciji. Tako ECB preko finansijskog sistema djeluje na realni.
To je jedan od kanala monetarne transmisije ili monetarnog prenosa: skuplji krediti, slabija potražnja, manja potrošnja, manja inflacija i kao nuspojava – ekonomsko usporavanje ili recesija, kakvu u eurozoni već vidimo.
No, očekivalo bi se da će banke rast stopa ugraditi i u kamate na štednju, jer ekonomiju usporava manja potrošnja, ali i povećana štednja, gdje se novčani viškovi imobiliziraju umjesto da završe u potrošnji.
Podsticaj za to su upravo veće kamate na depozite, no to nikako da se desi. Monetarni prenos je stoga nepotpun, ne događa se. ECB ne uspijeva do kraja u svom naumu.
I Bundesbank je, spomenimo, ovih dana upozorio da su »banke u Njemačkoj podigle kamatne stope na hipotekarne i kredite za gradnju više nego što se očekivalo, a slabo ih podižu na štedne depozite«.
Bankari se generalno pravdaju da je likvidnost velika pa nema smisla dizati stope na štednju, međutim, biće prije da je u pozadini želja za dodatnom zaradom jer se povećavanjem kamata na kredite, a nepovećavanjem kamata na štednju, povećava njihova razlika, odnosno marža i zarada.
Uz tu zaradu, podsjetimo, na svoje depozite koje drže kod centralnih banaka dobivaju i dodatni enormni prinos od 3,5 posto. No, još je jedan problem.
S obzirom da su kamate na štednju i dalje minorne, onda novčani viškovi i dalje dominantno završavaju u nekretninama, a na tom tržištu stvoren je »balon«.
ECB je već u više navrata upozorio da bi se mogao nekontrolisano izduvati, što je velika opasnost za građane eurozone, pogotovo one koji otplaćuju stambene kredite. Imovina koja je kolateral mogla bi pasti, a kamata rasti. Otvara se tu procijep koji mnoge gura u ralje izvršenja i siromaštva.
De Guindos je takođe kazao da »puna transmisija zahtijeva da se isplaćuje naknada (i) za štednju«, potom da je »jako važno da se monetarna politika ogleda u svim kategorijama imovine i obaveza banaka«, itd.
Uz njegovu izjavu, agencije prenose i činjenicu da upravo u Španiji banke građanima nude najniže kamatne stope na depozite u grupi vodećih ekonomija eurozone, pa su tako u aprilu, navodi se, u prosjeku nudile kamatnu stopu na štednju oročenu na 12 mjeseci od 1,33 posto, u poređenju s prosjekom eurozone od 2,27 posto.
Izvor: SEEbiz.eu
