Povlašćeni proizvođači električne energije u ovoj godini su od prodaje električne energije po podsticajnim cijenama prihodovali 17,9 miliona eura. To je za 2,3 miliona eura, ili oko 11 odsto, manje nego što bi prihodovali da su električnu energiju prodavali na tržištu, pokazuju podaci Crnogorskog operatora tržišta električne energije (COTEE). Na tržištu su struju mogli prodati za 20,2 miliona eura.

Trenutno suu sistemu podsticaja 23 povlašćena proizvođača, dok su tri firme početkom godine izašle iz sistema podsticaja. U pitanju su firme koje gazduju sa ukupno deset mini-hidroelektrana (mHE) Hidroenergija Montenegro, BB hidro i Viridi progresum. Te firme su izašle iz sistema podsticaja upravo zbog toga što na tržištu mogu d a prodaju električnu energiju po cijeni većoj od podsticajne.

Godinama unazad to nije bio slučaj, već je podsticajna cijena struje bila znatno veća od tržišne. Međutim, od septembra 2021. godine cijena na tržištu počinje da raste i dostigla je nevjerovatne vrijednosti. Lani je podsticajna cijena bila oko 92 eura po megavat-satu, što je bilo skoro dva puta manje od prosječne tržišne cijene. Podsticajna cijena godišnje se koriguje stopom inflacije iz prethodne godine. Lani je inflacija bila oko 17 odsto, što znači da je podsticajna cijena sada preko 100 eura po megavat-satu.

Povlašćeni proizvođači, kada se odluče za izlazak iz sistema podsticaja, moraju minimum godinu dana da budu na tržištu. Pravo na podsticajne cijene imaju 12 godina od početka dobijanja tog statusa.

Prema podacima COTEE, najviše novca po osnovu prodaje električne energije u ovoj godini dobilaje firma “Krnovo grin enerdži. Vlasnici vjetroelektrana (VE) na Krnovu prihodovali su 8,2milionaeurauovoj godini, dok bi na tržištu, po podacima COTEE, dobili 386,3 hiljade eura više.

Možura vind park, koja gazduje vjetroelektranama na Možuri, prihodovala je 4,4 miliona, što je za 1,07 miliona manje nego što bi to bio slučaj da su struju prodavali na tržištu.

MHE “Vrbnica” je prihodovala 845,8 hiljada, ili 349,3 hiljade manje nego što bi prihodovali na tržištu.
Smol hidro pauer Mojanska prihodovala je od prodaje struje 863 hiljade eura, što je za 71,6 hiljada manje u odnosu na prihod koji bi ostvarili na tržištu, dok je Kronor od prodaje struje prihodovao 830,2 hiljade eura. Zbog ostanka u sistemu podsticaja, oni su ostali “kratki za 186,6 hiljada eura. Hidro Bistrica” je prihodovala 650,2 hiljade eura,što je 133,6 hiljada manje nego što bi zaradili na tržištu. “Igma enerdži je u ovoj godini prihodovala 389 hiljada eura, ali bi oni, za razliku od prethodnih firmi, na tržišt u zaradili 17 hiljada manje nego preko sistema podsticaja.

Od 23 povlašćena proizvođača, njih 14 ostvarilo bi veći prihod da su struju prodavali na tržištu, dok je njih devet više novca dobilo kroz sistem podsticaja.

Građani i privreda plaćaju podsticaje za vlasnike mHE i VE od 2014. godine, kada je sa radom počela prva mini-hidroelektrana u Crnoj Gori.

Ovim poslom najviše su se bavili biznismeni bliski DPS-u i dugogodišnjem predsjedniku države i te partije Milu Đukanoviću. Među vlasnicima mHE je i njegov sin Blažo Đukanović. Mlađi Đukanović je suvlasnik firme BB hidro, koja je polovinom 2020. godine dobila status povlašćenog proizvođača, a početkom ove godine odlučila da izađe iz sistema podsticaja. Povlašćeni proizvođači mogu jednom za 12 godina, na koliko im je utvrđen povlašćeni status, da izađu iz sistema podsticaja, da budu minimum godinu dana van njega i da se, ukoliko žele, ponovo vrate u sistem podsticaja.

Na godišnjem nivou, država, privreda i građani su do sadauvijek davali milione eura da bi povlašćeni proizvođači dobijali više novca nego što bi to bio slučaj da su struju prodavali na tržištu. Ugovori o koncesiji su na 30 godina, nakon čega mHE i VE ostaju državi.

Država prebacila trošak OIE1 na EPCG

Ono što je povlašćenim proizvođačima davalo povlašćeni status, osim podsticajne cijene struje, jeste zagarantovani otkup. Prema propisima koje su uredile prethodne vlade, svaki megavat-sat električne energije COTEE je obavezan da otkupi od proizvođača po povlašćenim cijenama, a kasnije ga od njih otkupljuje Elektroprivreda. Prema podacima Ministarstva kapitalnih investicija, EPCG je lani električnu energiju otkupljivala po 85 eura po megavat-satu i prodajom te struje zaradila je oko 100 miliona eura.

To je bio jedan od razloga što je Vlada, na predlog MKI, nedavno izmijenila uredbu i sada OIE1 plaća EPCG, a ne, kao do sada, država, dok je stavka 0IE2 smanjena za 50 odsto. 0IE2 plaća se za svaki potrošeni kilovat-sat nakon 300 potrošenih. Donedavno, građani su za svaki potrošeni kilovat-sat nakon 300 potrošenih plaćali skoro jedan cent.

Dan