Narodna banka Srbije je na 15 mjeseci ograničila kamatu na stambene kredite do 200.000 eura. Neće moći da bude iznad 4,08 procenata. Odluka se primjenjuje od oktobra. Banke djeluju zatečeno odlukom centralne banke. Za sada se ne oglašavaju. Nezvanično, u toku su vanredne sjednice menadžmenta, kažu da analiziraju mjere i spremaju odgovor.
Šta znači višemjesečni rast euribora najbolje znaju kreditni dužnici, svima je rata porasla, mnogima i udvostručena. Na nju Narodna banka Srbije ne utiče, ali može na rad domaćih banaka, obavijestila ih je da nominalna kamata na stambeni zajam uzet do kraja jula prošle godine, ne smije da pređe 4,08 odsto. Za kredite uzete posle tog datuma primjenjivaće se inicijalna kamata ugovorena sa dužnikom.
“Prosječna ponderisana kamatna stopa, govorim o julskim podacima, iznosila je 6,28 procenata na nivou bankarskog sektora, za sve kredite odobrene prije 31. 7. biće umanjenje na 4,08 procenata. Konkretno, ova mera za korisnike stambenog kredita, a u zavisnosti od trenutka kada su uzimali kredit, pa do preostalog roka dospijeća rate uticaće na smanjenje rate od 10 pa i više od 25 posto”, objašnjava direktor Sektora za kontrolu NBS Darko Stamenković.
Za kredit od 100.000 eura sa fiksnim delom kamate od tri odsto, plus šestomjesečni euribor, trenutni anuitet je 694 eura, a kamata gotovo sedam odsto. Od oktobra kamata se spušta na 4,08 odsto, a rata na 532 eura, dakle 162 eura manje.
Banke posle isteka roka, odnosno kraja 2024. godine, neće imati pravo da traže od građana da im nadoknade tu razliku.
“U ovoj godini je došlo do rasta profitabilnosti bankarskog sektora. Oni će podnijeti dio trenutne krize i povećanja kamatnih stopa, ali to svakako neće uticati na stabilnost finansijskog sistema. Ovo će biti desetak procenata, a u prosjeku od ukupnog bankarskog profita u bankarskom sektoru ove godine”, kaže Stamenković.
Ekonomisti smatraju da je odluka odlična vijest za dužnike, i preventiva da se ne poveća broj problematičnih kredita kojih je trenutno manje od tri odsto.
“Može da se desi da se značajno smanji kreditna aktivnost, ali moramo da gledamo i s druge strane, da u predstojećem mjesecu štednje možda vidimo i smanjenje tih pasivnih kamata koje banke plaćaju za štedne uloge. Zaista, vidjećemo proračune kada se javi bankarski sektor, ali ovo je veliki udarac na bankarsku profitabilnost, jer vi ograničavate maržu na oko jedan procenat i razlika između administrativne i tržišne kamate je negde oko tri odsto, što je zaista mnogo”, smatra profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić.
Banke djeluju zatečeno, u toku vanredne sjednice
Banke deluju zatečeno odlukom centralne banke. Za sada se ne oglašavaju. Nezvanično, u toku su vanredne sjednice menadžmenta, kažu da analiziraju mere i spremaju odgovor.
U Srbiji se otplaćuje 158.000 stambenih kredita, a naloženo smanjenje kamate obuhvatiće oko 100.000, kažu u centralnoj banci.
(RTS)
