Kolijevka Prvog svjetskog rata Balkan je bilo mjesto preplitanja u sukoba carstava, etničkih zajednica i religija. Sada, upozorava analiza, region postaje bojno polje koje podsjeća na novi Hladni rat.

Rusija, kažu, širi uticaj i pojačava etničke tenzije u zemljama koje se nadaju da će ući u Evropsku uniju. Njen uticaj je več naveo Brisel da oživi usnule ciljeve za proširenje. Takođe je skrenuo novu pažnju Vašingtona na bezbjednosne rizike NATO članica.

Posle složnog odgovora Zapada na trovanje bivšeg ruskog špijuna i njegove ćerke u Britaniji i progona oko 150 ruskih diplomata i obavještajaca, „Balkan je postao još važniji”, kaže Mark Galeoti, viši istraživač Instituta za međunarodne odnose u Pragu.

„Rusija za osvetu traži načine koji su asimetrični i otvaraju neke prilike za Moskvu”, rekao je on.

U izvještaju Evropskom savjetu za spoljne odnose, Galeoti navodi da „Rusija na Balkan gleda kao na bojište u svom ‘političkom ratu'” i pokušava da “skreće pažnju i stvori potencijalne monete za potkusuravanje sa Evropskom unijom”.

Čarls A. Kupčan, koji je bio evropski direktor Nacionalnog savjeta za bezbjednost pod američkim predsjednikom Barakom Obamom kaže da „Rusi pokušavaju da iskoriste posljednji dio zapadne Evrope koji je politički nefunkcionalan”.

Situacija podsjeća na onu u Ukrajini gde je Rusija prvobitno dozvolila da se Kijev pridruži EU, ali ne i NATO, a onda promijenila mišljenje što je dovelo do revolucije koja je podstakla Moskvu da aneksira Krim i podstakne secesiju u istočnoj Ukrajini.

Na Balkanu, takmičenje sa Rusijom može da izazove novu nestabilnost u regionu koji se i dalje oporavlja od rata 1992-95. koji je rasturio bivšu Jugoslaviju.

U Sarajevu, mnogi ožiljci rata su izbrisani. Bivši Holidej in, nekada mjesto bez prozora gdje su se reporteri krili u blizini Ulice snajperista tokom rata u Bosni, sada je sređen i pun. Gradska vijećnica u neomavarskom stilu, spomenik multikulturalizmu koji je bio granatiran i spaljen, sada je renovirana.

Pa ipak, Bosna i Hercegovina, slomljena zemlja skrpljena 1995. na kraju rata, ostaje krhka konstrukcija, puna korupcije, slabog liderstva i etničkih i nacionalističkih napetosti među zajednicama – to je metafora za Balkan.

To je jedna od nekoliko tačaka koje Rusija pokušava da iskoristi, kaže Kupčan, dok lider poluautonomnog srpskog regiona Republike Srpske, Milorad Dodik, nastavlja da traži referendum o nezavisnosti. Druge tačke su Makedonija gdje su odnosi Albanaca i Slovena zategnuti, kao i između Kosova i Srbije.

Zazirući od ruskog mešanja, EU je ponudila ponovo mogućnost članstva Bosni i pet drugih zemalja zapadnog Balkana – Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i Kosovu, a zauzvrat zatražila suštinsku strukturalnu reformu.

Skepsa u ovim zemljama prema Briselu je duboka. Mnogi sumnjaju u iskrenost EU koja postaje sve više populistička, nenaklonjenija migrantima i opreznija posle Rumunije i Bugarske u vezi novih članica.

Niko ne vjeruje da je ijedna od ovih zemalja spremna da postane članica EU. Ali je brzina reformi počela da slabi kako je cilj bivao sve dalji.

Pre četiri godine, predsedavajući Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da neće više biti brzog širenja bloka, usporivši tako proces.

Prema riječima makedonskog ministra spoljnih poslova Nikole Dimitrova, izgledalo je kao da su „zaključani u čekaonici bez izlaza”.

„Junker je pogriješio kada je rekao da nije zainteresovan za proširenje”, rekao je Karl Bilt, bivši švedski ministar spoljnih poslova i specijalni izaslanik UN za Balkan. „EU je skrenula pogled sa lopte na nekoliko godina i posledice su se osjetile”.

Ali sa izlaskom Britanije iz bloka i Rusijom koja koristi razdor u regionu, EU je sada sastavila detaljan plan za Balkan.

Čak je i zvanično rekla da bi, ako sve prođe dobro, Srbija i Crna Gora, jedine dve zemlje koje su u procesu pristupanja pa samim tim i prve na listi, mogle da postanu članice do 2025. godine.

Strategija bloka za Zapadni Balkan objavljena u februaru, predviđa šest inicijativa: vladavinu prva, bezbjednost i migraciju, društveno-ekonomski razvoj, transport i energetsku povezanost, digitalnu agendu i „pomirenje i dobrosusedske odnose”.

Bugarska, koja trenutno predsjedava blokom, oganizovaće specijalni samit o Balkanu u maju. Pitanje Balkana je u agendi Evropskog saveta za jun, a Britanija će biti domaćin Samita o zapadnom Balkanu u julu, prije sastanka NATO u Briselu.

„Vrijeme je da završimo posao iz 1989″, kaže Johanes Han, komesar EU zadužen za proširenje. „Postavili smo 2025. kao indikativni datum za Srbiju i Crnu Goru koji je istovremeno realističan i ambiciozan”.

Bilt drsko dodaje: „Da li je realističan ili ne, ostaje da se vidi”.

Mnogi vjeruju da je preambiciozan imajući u vidu to da blok insistira da sve zemlje riješe svoja brojna pitanja granica. Tu su i ozbiljni unutrašnji problemi, dodaju iz Unije.

„Danas ove zemlje pokazuju jasne elemente državnog zastoja, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima, kao i snažnu povezanost javnih i privatnih interesa”, navodi EU.

Postoje jasni dokazi o „ekstenzivnom političkom miješanju i kontroli medija”, kao i manju nezavisnosti sudstva, dodaje se.

Dodajte tome i slabe ekonomije i odlazak mladih u potrazi za poslom i šanse ne deluju dobro.

Ali sada su i Amerikanci zainteresovani. Obnovljena zabrinutost Vašingtona “potiče dijelom iz straha zbog širenja ruskog uticaja”, kaže A. Ros Džonson i dodaje da Kongres sada traži od Ministarstva odbrane „procjenu bezbjednosne saradnje između svake zemlje Zapadnog Balkana i Ruske federacije”.

Rusija je jasno stavila do znanja da joj je neprihvatljivo širenje NATO na Zapadni Balkan, a Moskva je bila umiješana i u čudan pokušaj puča u Crnoj Gori 2016, prije ulaska zemlje u NATO.

Rusija pokušava da učvrsti svoje pozicije u regionu, kako u vladi tako i u poslovnim krugovima tako da će ove zemlje kada uđu u EU „sa dobom donijeti i ruski uticaj”, navodi Galeoti.

Strategija je slična onoj koju Kina i Rusija sprovode sa Grčkom i Kiprom, mjestima gdje se ruski novac može oprati i pretvoriti u eure.

Rusija je umiješana i u lokalne medije, kako preko sajtova koji su povezani sa Kremljom poput Sputnika, tako i zahvaljujući botovima koji koriste lokalne probleme da šire ruski uricaj.

Bilt naročito izdvaja rusko investiranje u srpsku infrastrukturu. Iako ruske investicije ne mogu da se porede sa investicijama zemalja EU, Srbija ima prirodnu sklonost ka ruskoj, pravoslavnoj braći i sjeća se ruske podrške tokom rata na Kosovu.

„Da li je EU dovoljno osjetljiva da shvati šta se dešava u Srbiji”, pita Galeoti.

On misli da nije.

„Politika EU je mahom podržavala ono što umiruje Zapadni Balkan”, kaže Galeoti. „To je veoma opasno i stvara savršeno okruženje za Moskvu da igra svoje igrice”.

Brisel, kaže on, treba da da veću šargarepu i ponudi iskrene podstreke institucionalnim reformana i istinske sankcije ako se one ne sprovedu.

Bivši visoki američki zvaničnik je region nazvao novim hladnoratovskim ratištem i dodao da je Brisel previše rigidan u pokušajjima da održi ljude na pravom putu, a novac nije povezan onoliko koliko bi morao sa ciljevima reformi.

Zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman kako bi sačuvao svoj uticaj u regionu kaže da se zemlje reformišu samo kada Brisel i Vašington zajedno pritiskaju lidere da ostave stare navike korupcije, blokade zemlje, politizovanog sudstva i ruskih kompnija koje pokušavaju da zauzmu ključne infrastrukturne institucije i medije.

Evropa nije voljna da uveze još problema. „Argument je da ako uvedemo i zemlje Balkana mi osnažujemo stabilnost”, kaže Norbert Rotgen, predsedavajući Bundestagovog komiteta za spoljne poslove. „Ali da li je to tako?”

Ako uvezemo krhke zemlje u EU mi uvozimo krhkost”, dodao je on. „Ako napravimo kompromis o uslovima, pustićemo unutra nestabilne zemlje otvorene ka stranim uticajima. Zbog toga moramo da budemo oštri sa uslovima ulaska”.

Ironija istorije, kaže Bilt, je da je Jugoslavija ostala cijela, ona bi do sada sigurno bila u EU, jer je 1990. bila daleko ispred sadašnjih članica Rumunije i Bugarske.

„Da do rata nije došlo, cijela ova oblast bi bila članica EU”, rekao je on. „Balkan je uvek živeo najbolje kada je bio integrisan u šire okrvire, što je danas, kao i ranije neophodno i jedino moguće u Evropskoj uniji”.

Kupčan ostaje optimista.

„Znate kako će se ova priča završiti, sa svim bivšim jugoslovenskim republikama integrisanim u Evropsku uniju”, rekao je on. „Ali kada?”

© 2018 The New York Times, Nedeljnik.rs