vropska komisija predstavila je nedavno dugo najavljivani Ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkan. U Komisiji kažu da su upravo te investicije od predloženih devet milijardi eura jedan od osnovna tri stuba obnovljene EU-politike prema Zapadnom Balkanu.
Iako se očekivalo da će zemlje Balkana, među sobom podijeliti pomenutu sumu iz Brisela, to se, kako objašnjavaju iz EU neće uskoro desiti.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero, kazala je da trenutno postoje samo preliminarni ukupni troškovi, te da se za sada ne zna kakva će biti raspodjela novca među zemljama.
“U ovoj fazi nije moguće obezbijediti alokacije po zemljama, jer postoje samo preliminarni ukupni investicioni troškovi. Takođe, mnogi projekti su prekogranični, regionalni su i koristiće čitavom regionu”, rekla je Pisonero za Pobjedu.
Komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je nedavno da je zatvaranje „ogromnog jaza“ između ekonomskog razvoja Zapadnog Balkan i EU-fokus Evropske komisije – cilj Ekonomsko investicionog plana.
Ekonomsko investicioni plan Evropske komisije predviđa investicije od oko devet milijardi eura za šest država regiona Zapadnog Balkana, koje ukupno imaju oko 18 miliona stanovnika. Pri tom nije jasno koliko od toga će biti grantovi, a koliko krediti.
Hrvatska, koja je članica EU i ima četiri miliona stanovnika u narednih sedam godina ukupno će od EU dobiti 20 milijardi eura bespovratno da ulaže u svoju ekonomiju.
Na pitanje postoje li posebni uslovi koje država mora da ispuni da bi bila dio ovog investicionog paketa, iz Evropske komisije napominju da će EU tražiti investicije koje mogu postati pokretači ekonomskog rasta i otvaranja novih radnih mjesta u regionu u vrijeme oporavka od krize nakon kovida.
“Projekti moraju biti zreli kako bi se osiguralo brzo sprovođenje u kratkom i srednjem roku. Prioritet će biti identifikacija vodećih kompanija koje podstiču regionalnu povezanost i konvergenciju”, napominje Pisonero.
Ovo je, kaže Pisonero, posebno važno jer će Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan imati za cilj približavanje regiona EU i podsticanje regionalne saradnje radi stvaranja prijeko potrebnih radnih mjesta u korist preduzeća i građana.
“Povezivanje, posebno u transportu i energetici, zelena tranzicija, posebno dekarbonizacija proizvodnje energije, digitalna transformacija, koja uključuje širokopojasni pristup Internetu, biće okosnica plana”, istakla je ona.
U Briselu su prilikom predstavljanja tog plana upozorili da je jačanje investicija i ekonomskog rasta u regionu moguće jedino ukoliko zemlje primijene fundamentalne reforme, posebno u oblastima jačanja vladavine prava, borbe protiv korupcije i bolje javne administracije. To je podvukla i Pisonero, navodeći da investicije moraju biti praćene reformama.
” Sve procedure u okviru Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć III (IPAIII) biće pravilno poštovane za konačni odabir projekata koje će podržati IPA III. Investicije takođe idu paralelno sa reformama”, kazala je Pisonero, dodajući da je dobro upravljanje temelj održivog ekonomskog rasta.
“Podsticanje investicija i ekonomski rast biće, dakle, mogući samo ako se Zapadni Balkan čvrsto opredijeli i sprovede temeljne reforme u skladu sa evropskim vrijednostima”, zaključila je Pisonero.
