Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić izjavio je da je Crna Gora u julu ostvarila suficit u budžetu od 43 miliona eura, što je, kako je rekao, istorijski maksimum.

“Mi imamo sezonu koja je brutalna ove godine. Samo u julu smo imali 43 miliona eura suficita. Istorijski maksimum. U junu prvi put od od 2016. godine, kada su zbog neke slučaj nosti imali milion eura suficita, mi imamo tri miliona suficita. Mi ćemo ove godine da završimo poslije jedne kataklizmične prošle godine po Mastriškim kriterijumima najvjerovatnije ispod tri odsto budžetskog deficita, što je nevjerovatan uspjeh. Niko ne može da vjeruje u taj uspjeh ni MMF, ni Evropska komisija. Zovu nas ljudi, kažu šta vi radite tamo. Oni ne shvataju da smo mi na državnom aparatu uštedjeli ogroman novac. Deset odsto budžeta smo tu skinuli. To je novackoji setrošioni na šta, a mi ga sada usmjeravamo na prave stvari”, rekao je Spajić tokom radne posjete rodnim Pljevljima.

On je podsjetio da Vlada nije smanjivala plate i penzije, kao što je to rađeno u Srbiji kada je na vlast došao Aleksandar Vučić.

“Podsjetite se samo šta je Srbija uradila kada je Vučić došao na vlast. Prvo što je uradio smanjio je plate i penzije, morao je. Mi to nijesmo uradili po slije 15 odsto pada BDP-a. To je kataklizma. Mi iz mog ministarstva nijesmo izlazili dan i noć i nema tu nijesmo rješavali probleme. Riješili smo problem kineskog duga za auto-put. Platili smo 3,1 miliona eura 21. jula kao kamatu umjesto 6,9 miliona eura koliko je trebalo da platimo, rekao je Spajić odgovarajući na pitanja novinara.

Ministar je kazao da će Crna Gora sljedeće godine biti veliko gradilište i da će u budžetu biti novca za sve regionalne i lokalne projekte, jer će u narednom kapitalnom budžetu biti 120 mi liona eura više novca nego ove godine.

“Sljedeće godine pokrenućemo ogroman ciklus investicija. Napravićemo komisiju za kapitalne investicije u kabinetu kod premijera tako da svi mogu da kandiduju projekte. Veliku stvar koju smo uradili u prethodnom periodu time što smo stavili svijetlo na kapitalne investicije. U prošlosti nijeste znali koliko koja opština dobija investicija, imali ste nominalan broj, ali nijeste imali koliko je to po stanovniku. Vidjeli smo da su neke opštine bile privilegovane i mi ćemo to da ispravimo. Te opštine koje su dobijale mnogo više u prošlosti će možda dobiti manje. Mi računamo da će zapostavljene opštine, među kojima su i Pljevlja, kandidovati mogo više proiekata i biće mnoso više sluha za njih”,poručio jerukovodstvu Opštine Spajić.

Ministar je konstatovao da je infrastruktura najveći problem Pljevalja.

“Nepovezanost Pljevlja sa ostatkom Crne Gore je katastrofa. Razmatramo jedan kapi talanprojekat koji se broji u stotinama mili ona eura. To je povezanost prugom Pljevalja sa Prijepoljem ili Bijelim Poljem. Ja sam pomenuo tu priču u razgovoru sa ministrom finansija Srbije Sinišom Malim, koji je podržao takavprojekat. Pričali smo o gasifikaciji sjevera Crne Gore kroz gasovod kroz Srbiju. Mali j e podržao taj projekat. Biće mnogo razvojnih projekata, naravno zajedničkih sa Srbijom, BiH i imaćemo mnogo kvalitetniju prekograničnu saradnju i da Pljevlja ne budu više slijepo crijevo Cme Gore. N ijedan put iz Podgorice do bilo kog grada u Crnoj Gori ne treba da bude duži od dva sata vožnje, i to će ova Vlada da riješi za ove četiri godine” poručio je Spajić. Istakao je da će za projekte u Pljevljima ostaviti minimum deset miliona eura, a da Opština sad treba da se fokusira na završetak projektne dokumentacije. R.E.

Montenegro Works je kopija modela koji sjajno radi u EU”

Govoreći o osnivanju državne kompanije “Montenegro Works”, Spajić je rekao da su samo kopirali model koji sjajno radi u svim zemljama Evropske unije i o kojem je MMF već 15 godina pričao.

“Prošla Vlada nije imala sluha, a mi smo odmah krenuli u akciju, ne želimo da čekamo. Krenuli smo odtoga da ’Montenegro Works’, za početak, dok ne krenemo prema Skupštini, samo preuzme neke od stvari kojeje Ministarstvofinansija imalo u svojim nadležnostima, kao štoje finansijski nadzor nad državnim preduzećima. U jednu rukuje to kontrola nad preduzećima, a u drugu rukuje to mnogo više integrativni pristup jernas ta preduze-ća i finansijski menadžeri iz tih pre-duzeća non stopzovuza savjete. Ja ne mogu da se kloniram i da Plantažama pomognem oko konverzije poreskog duga. To treba da radi neki specijalista”, kazao je Spajić.

On je ponovio da je za izbor borda direktora raspisan javni poziv, a ne konkurs, te da za to nije potreban statut.

“Javni poziv je testiranje inte-resovanja za takve pozicije”, rekao je Spajić.

Rekao je da ih zakon obavezuje da imaju minimum pet članova borda direktora za javne korporacije.

“Ispoštovaćemosvu formu. Tra-žićemo ljude koji po mogućnosti neće tražiti finansijsku nadoknadu, naravno nije svako u toj prilici. Najhitnije da tu dodu znaveni ljudi sa istom vizijom koju mi imamo da državne firme ne budu teg oko vrata Cme Gore, nego da budu razvojna šansa. Mi želimo da uradimo maksimum u najkraćem mogućem roku. Ne inte resuje nas je li to politički profitabilno i da ostavljamo probleme sljedećim vladama. Hoćemo da riješimo što je moguće više sad ili za godinu-dvije”, rekao je Spajić.