Ukupan javni dug Srbije na kraju maja iznosio je 28,1 milijardu eura ili 55,6 odsto BDP-a, od čega 16,4 milijarde spada u spoljni dug. Stranim vladama Srbija ukupno duguje 2,6 milijardi eura, u šta spada i 1,1 milijarda duga kineskoj EXIM banci (Export-Import Bank of China).
Direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK-a objašnjava za „Novu“ da je zaduženje kod Kine sada „prilično malo“ i iznosi oko četiri odsto javnog duga, ali zato postoje najave velikih infrastrukturnih projekata i zaduženja kod Kine u narednih nekoliko godina.
„Potpisan je memorandum o izgradnji komunalne infrastrukture, a Kinezi bi trebalo da finansiraju i izgradnju metroa. To još nije dogovoreno i potpisano, pa se ne znaju tačni iznosi, ali bi to zajedno moglo da iznosi između 7,5 i osam milijardi eura, što je ogromna suma za Srbiju“, kaže Gajić.
Ukoliko bi nakon uzimanja ove dvije velike pozajmice preostali dug prema Kini bio oko milijardu eura, Srbija bi u tom trenutku Kini dugovala oko devet milijardi, što podijeljeno sa 6,9 miliona stanovnika iznosi oko 1.300 eura po stanovniku.
Srbija je dosada od Kine uzimala kredite u jenima i dolarima i to isključivo za infrastrukturne projekte, po kamatnoj stopi od dva do tri odsto. U trenutna zaduženja prema Kini spada kredit za obilaznicu oko Beograda, dio koji uključuje most preko Save kod Ostružnice. Riječ je o pozajmici u jenima, po kamatnoj stopi od 2,5 odsto, zbog koje država duguje još 97,6 milona eura. Po istoj kamatnoj stopi Srbija je uzela kredit u dolarima za izgradnju auto-puta Surčin-Obrenovac (duguje još 164 milona eura) i za drugu fazu izgradnje TE „Kostolac“ B, za koju duguje 154 miliona eura.
Aktuelan je i kredit za prvu fazu izgradnje TE Kostolac B, za koji treba da vrati još 145 miliona eura. Ova pozajmica se vraća sa kamatom od tri odsto, koja važi za kredit za izgradnju mosta Zemun-Borča od kog je ostalo još 106 miliona duga.
Najpovoljniju kamatnu stopu od dva odsto EXIM banka je Srbiji odobrila za kredit namijenjen rekonstrukciji dijela pruga od Beograda do Stare Pazove, za koji mora da vrati još 117 miliona eura, a najviše, 215,6 miliona eura, Srbija duguje Kini za kredit sa kamatom od 2,5 odsto namijenjen izgradnji auto-puta Obrenovac-Ljig. Taj iznos mora da se vrati do 2034. godine.
Srbija od Kine uzima kredite kroz međudržavne sporazume, koji u Srbiji imaju prioritet u odnosu na domaće zakonodavstvo, što predstavlja zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama.
„Kada se dobije novac, umjesto da se raspišu tenderi i posao da kompaniji koja ima najbolju i najpovoljniju ponudu, ovakvim kreditnim aranžmanima se sve unaprijed ugovara: koje radove će izvoditi kineski partner, koje domaći i za koliku ukupnu cijenu. Obično se ide na to da kineske firme imaju minimum 51 odsto izvedenih radova“, objašnjava Gajić.
On dodaje da u tim uslovima vlada trgovina interesima i nameštanje dogovora pa cijene poslova bivaju značajno više. Osim toga, kako kaže, ni kamatne stope po kojima Kinezi nude kredite više nisu povoljnije od drugih na međunarodnom tržištu, kao što je to bio slučaj u periodu 2011 do 2015. godine.
„Mi sada imamo duplo golo. S jedne strane gubimo zato što su cijene radova prenaduvane, a sa druge strane ti krediti sada imaju i veću kamatu od drugih“, poručuje on.
Zakon o budžetu Srbije za 2021. godinu ostavlja mogućnost za nova zaduženja od Kine, i to u iznosu od 240,8 milona eura i još 64,8 miliona dolara. Od toga bi za izgradnju beogradske obilaznice, dionice Bubanj Potok–Pančevo, moglo da bude pozajmljeno 800 miliona eura, za izgradnju dionice auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad 84,4 miliona eura, brzu saobraćajnicu Novi Sad–Ruma 64,8 miliona dolara, za završetak TE Kolubara B 52,3 miliona eura, brzu saobraćajnicu Iverak – Lajkovac 16 miliona eura i 7,1 milion za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Batajnici. Gajić napominje da, ukoliko narednih godina od Kine uzmemo planirane kredite, biće nam neophodan rast BDP-a po više od 20 odsto godišnje da javni dug ne bi prešao zacrtanu granicu od 60 odsto učešća u BDP-u.
Izvor: SEEbiz/Nova.rs
