Šta se dešava kada novac pobjegne iz depozita, posebno tako brzo onlajn podizanjem kao što je bilo u SVB?
Pored novčanih fondova i privatnih digitalnih valuta, kao što su bitkoin i teter, može se preći i na digitalne valute centralne banke (CBDC), koje se smatraju sigurnijim od tradicionalnih banaka.
Da je u ovoj krizi bilo više digitalnih valuta, štediše bi sigurno bili u iskušenju da prebace depozite iz komercijalnih banaka u sigurnije centralne banke.
Da li je ovo početak propadanja banaka i kolapsa banaka?
Nakon kolapsa banke Silicijumske doline i Signature banke, obije povezane sa kripto industrijom, sve su glasnija upozorenja da je sljedeći bankarski rizik povezan sa digitalnim novcem, posebno digitalnim valutama centralnim banaka u kojima bi štediše u budućnosti mogle potražiti utočište. Ali kako je trenutna kriza uticala na kriptovalute?
Dok je pad SVB-a privremeno oborio digitalni dolar (USDC), koji je dio svojih monetarnih rezervi držao u toj banci, vrijednost teter (USDT), koja je inače prilično nestabilna, ali ovog puta su u njoj utočište našli mnogi investitori, dobila je na vrijednosti – tu se za kratko vrijeme slilo pet milijardi dolara, pa je njena tržišna kapitalizacija porasla na skoro 78 milijardi dolara.
To je možda zbog činjenice da je popularniji u Aziji, pa se manje oslanja na dolare u američkim bankama. I vrijednost bitkoina je porasla, premašivši 28.000 dolara prvi put od juna prošle godine.
Zašto sredstva rastu?
Novčani fondovi su takođe imali koristi – u njih se slilo više od 286 milijardi dolara, od čega je, prema podacima iMoneiNet-a, oko 52 milijarde dolara otišlo u fondove Goldman Saksa, a veliki prilivi su zabilježili JPMorgan Chase sa 46 milijardi dolara i Fideliti sa 37 milijardi.
Zašto? Upravo zbog brzine dostizanja likvidnosti – ovi novčani fondovi drže veoma niskorizična sredstva koja se lako mogu prodati, uključujući kratkoročni dug američke vlade. A zbog dugotrajnog ulaganja, SVB je pao. Povrat na ulaganja u novčane fondove sada je na najvišem nivou u poslednjih nekoliko godina, a njihova ukupna aktiva u SAD porasla je na rekordnih 5,1 bilion dolara, prema podacima Bank of America.
Šta se dešava sa povučenim novcem? Digitalne valute centralne banke su sigurnije utočište
Šta se dešava kada novac pobjegne iz depozita, posebno tako brzo, sa onlajn podizanjem kao što je bilo u SVB? Pored novčanih fondova i privatnih digitalnih valuta, kao što su bitkoin i teter, može se preći i na digitalne valute centralne banke (CBDC), koje se smatraju sigurnijim od tradicionalnih banaka.
Prednost im je brza plaćanja i odsustvo visokih naknada tipičnih za bankovne transfere, posebno međunarodne.
Za sada nema mnogo CBDC-a, trka za njihovim stvaranjem još traje, ali da ih je više u ovoj krizi, štediše bi sigurno bili u iskušenju da prebace depozite iz komercijalnih banaka u sigurnije centralne banke. Pritiskom na dugme. Što znači da bi, kada ih bude više, posebno fizičkih, takva alternativa, uz mogućnost brzog transfera, mogla da bude ubrzavajući faktor propadanja banaka.
Šta rade banke koje su svjesne migracije depozita?
Regulatori su takođe svjesni ovoga, pa je Banka Engleske predložila da ograniči građane Velike Britanije da drže maksimalno 10.000 funti u bilo kojoj budućoj CBDC.
Takođe se govori o ograničenjima veličine transakcija i negativnim kamatnim stopama na CBDC kako bi se stanovništvo odvratilo od migracije depozita na račune centralne banke, a pominju se i porezi na velika povlačenja iz komercijalnih banaka.
Kina ruši dolar svojom digitalnom valutom
Kina je stvorila digitalnu valutu Centralne banke Kine, e-CNI, ili digitalni juan, djelimično da bi potkopala američki dolar kao svjetsku rezervnu valutu, a mnoge zemlje koje trguju sa Kinom mogu biti prinuđene da je prihvate kao sredstvo plaćanja.
Istovremeno, evropski regulator, ECB, želi da spriječi američke digitalne sisteme Apple Pay i Google Pay da preuzmu platni sistem u Evropi i naruše njihovu monetarnu politiku, koja planira i digitalni euro.
FED će vjerovatno morati da razvije i digitalni dolar, a Australija ne isključuje ni tu opciju, u početku kao veleprodajnu valutu za banke i finansijske institucije.
CDBC su takođe novi napad na ljudsko pravo na privatnost, jer se digitalni novac ove vrste može “pratiti” od izdavanja pa sve do njegove potrošnje.
Izvor: Vecetnji.hr
