Daću sve od sebe da nikakvom selektivnošću, potpunom objektivnošću i sa nultom stopom tolerancije pokušam da naplatim sve što se može naplatiti poreskog duga, kazao je danas ministar finansija Radoje Žugić, govoreći o prijedlogu Zakona o budžetu za narednu godinu na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet. „Nema toga ko će otpisati poreski dug makar dok sam ja ministar bilo kome. Naći ćete reprograme, ali mislim da su svi oni dali efekte“, dodao je Žugić.
Kako je kazao, prijedlog se temelji se na ciljevima makroekonomske i fiskalne politike, ima razvojnu i socijalnu komponentu, pri čemu su ključne ranjivosti ekonomije javni i poreski dug.
“Stabilnost se može imati sa visokim stopama ekonomskog rasta i političkom stabilnošću, a sve ostalo će se izvesti iz toga. Deficit tekuće javne potrošnje iznosi 0,71 odsto, a kapitalni budžet ima svoju komponentu deficit. Ako to gledamo kao promjenu oblika kapitala iz obrtnog u osnovna sredstva ili neto fiksnu aktivu države, imamo 7,08 odsto ukupni deficit, koji je dominantno posljedica izgradnje dionice autoputa“, objasnio je Žugić.
Prema njegovim riječima, cilj je da se drži deficit tekućeg finasiranja pod strogom kontrolom, čime će sublimirati ranjivosti prethodnog perioda.
“Povećavaju se izdvajanja za socijalu i kapitalni budžet, pri čemu je on i razvojni i socijalni. Prijedlog se temelji i na ciljevima makroekonomske i fiskalne politike, Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti i na dosadašnjem nivou materijalne potrošnje. Naredne godine moramo imati ravnotežu tekuće javne potrošnje, ako ništa drugo onda zbog obaveza koje ćemo imati u dijelu Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti. Javni dug iznosi 58,48 odsto i deficit javne potrošnje 2,98 odsto, iako nije iskazano, do kraja godine očekujemo prekoračenje oba kriterijuma Mastrihta“, saopštio je Žugić.
Procjene su, kako je dodao, da će nivo javnog duga iznositi oko 64 odsto i veći stepen deficita, zbog čega slijedi obaveza izrade plana sanacije.
„U narednoj godini ćemo imati i ravnotežu u tekućoj i kapitalnoj javnoj potrošnji, jer za pet godina od probijanja ovih limita moramo svesti budžet u okvire definisane kriterijuma Mastrihta“, naveo je on.
On je podsjetio da početkom maja dospijeva 393 miliona eura državnog duga i moraće se ići na refinansiranje, a očekivanja su da će imati uštedu u kamatama po osnovu tog duga, a što se tiče pojedinih prijedloga da se naplate poreska dugovanja kompanija, zamolio je svakog da dođe da radi sa njima i pokuša da naplati sva poreska dugovanja.
„Ne mogu poreska i ostale inspekcije da obiđu sva blokirana preduzeća, oko 14,91 hiljadu njih ili preko 60.000otvorenih računa, pri čemu apelujem da radimo zajedno na jačanju regulatornog okvira“, poručio je Žugić.
Izvor: CdM
