Put od ideje do konačne realizacije sopstvenog biznisa je dug i naporan, ispunjen nedoumicama i brojnim izazovima. Jedna od glavnih tema o kojoj ljudi koji žele pokrenuti svoj biznis imaju dileme je vid organizacije djelatnosti koju ćete obavljati. Najbolji vid organizacije za neki biznis zavisi od više faktora poput početne situacije prilikom pokretanja biznisa, budućih planova kao i troškova koji ti oblici iziskuju. U nastavku teksta predstavićemo glavne karakteristike najčešćih oblika organizovanja.

Dva najčešće organizovana tipa svakako su D.O.O (društvo sa ograničenom odgovornošću) i Preduzetnik. Pokušaćemo da na što jednostavniji način prezentujemo prednosti i mane oba oblika, kako biste prilikom pokretanja svog biznisa mogli lakše donijeti odluku, na osnovu ovih informacija. Konačna odluka, naravno, zavisi isključivo od Vas.

Preduzetnik      

Praktično gledano, preduzetnik je fizičko lice koje se prijavilo za obavljanje neke djelatnosti. Ovaj vid organizovanja najčešće biraju lica koja obavljaju poslove zanatskog tipa, te zavise isključivo od svog ličnog rada. Osnovna prednost ovog oblika organizovanja je jednostavnija registracija koja iziskuje i manje troškove prilikom samog pokretanja biznisa. Takođe, u ovom vidu organizacije knjigovodstvo za poslovanje nije obavezno do iznosa godišnjeg prihoda od 18.000 €, pa i ta stavka predstavlja manji trošak.

Naravno, postoje i određene mane ovog vida organizovanja. Kako je registrovani preduzetnik u osnovi fizičko lice, to lice za nastale obaveze odgovara cjelokupnom svojom imovinom i ne može prenijeti biznis na bilo koju drugu osobu. Pored toga, ovaj oblik organizovanja nije moguće likvidirati do izmirenja svih obaveza dospjelih iz poslovanja.

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Ukoliko osnovna djelatnost kojom se planiramo baviti i naš biznis plan predviđaju aktivnosti koje značajno prevazilaze sposobnosti i mogućnosti pojedinca, logičan izbor vida organizovanja je društvo sa ograničenom odgovornošću odnosno D.O.O. Ovakav vid ima nekoliko jasnih prednosti u odnosu na preduzetnički vid organizovanja.

Osnovna i možda glavna prednost je odgovornost osnivača samo do visine osnivačkog uloga. Dakle, lična imovina osnivača je zaštićena i njome ne odgovara za obaveze proistekle iz poslovanja. Takođe, biznis je moguće prenijeti odnosno podijeliti i sa drugim osobama. Postupak eventualne likvidacije ovog vida organizovanja je jednostavniji.

I ovdje postoji nekoliko mana koje treba na vrijeme prepoznati i biti pripremljen na njih. Sama registracija društva sa ograničenom odgovornošću je skuplja i nešto komplikovanija (postoje takse koje treba platiti), a potrebno je imenovati i izvršnog direktora preduzeća. Knjigovodstvo je, takođe, za ovaj oblik organizovanja obavezno, pa je i to trošak na koji treba računati. Obzirom da je obim biznisa kod ovog oblika veći, i kazne za prekršaje prilikom poslovanja su takođe visočije nego kod preduzetnika.

Koji oblik odabrati?

Kao što smo naglasili na početku ovog teksta, oblik organizacije zavisi od više faktora. Jedan od važnijih faktora je imati na umu da oblik organizacije treba da odgovara situaciji u kojoj se biznis trenutno nalazi. Ukoliko ne postoji baza klijenata ili korisnici koji su odmah spremni da plate za neku uslugu ili proizvod, praktično je započeti posao kao preduzetnik. Kasnije, kada obim posla prevaziđe mogućnosti jedne osobe, moguće je promijeniti oblik organizacije i preći u društvo sa ograničenom odgovornošću. Ovo je inače i najčešćsa praksa i put razvoja biznisa.

Izvor: Edukacije.me