Nakon što je 14. jula objavila svoj klimatski program „Fit for 55“, Evropska komisija ne krije da će on, između ostalog, uticati na to da građani koji koriste avio saobraćaj na evropskom kontinentu mogu da zaborave na jeftine avio karte.
Briselu je važno da dodatnim oporezivanjem vazduhoplovnog goriva utiče da se u vazdušnom saobraćaju u EU drastično smanji emisija CO2. Čak je u dokumentu koji je Evropska komisija, nakon najavljenog programa „Fit for 55“ obelodanila jasno stoji: „Očekuje se da će avio kompanije prenijeti trošak dodatnog oporezivanja na potrošače, povećanjem cijene karata, što će smanjiti potražnju putnika, a time i potrošnju goriva“, prenose evropski mediji.
Evropska komisija ističe i da „trenutne odredbe Evropske poreske direktive (ETD) ne prave razliku između fosilnih goriva i obnovljivih izvora. U tom smislu, prepuštanjem odluka o izuzećima i koncesijama koje su posljedica diskrecionih odluka država članica, ona de facto favorizuje upotrebu fosilnih goriva“.
„Zbog toga treba uvesti minimalnu poresku stopu na tradicionalo vazduhoplovno gorivo u visini od 10,75 eura po gigadžulu, a koja će se povećati u periodu od 2023. do 2033. godine. Oporezivanje će zavisiti od energetskog sadržaja goriva. Istovremeno će biti na snazi nulta minimalna poreska stopa na održivo vazduhoplovno gorivo / Sustainable Aviation Fuel – SAF“, kaže se u dokumentu Evropske komisije.
Međunarodno udruženje vazdušnog transporta – IATA došlo je do računice da zamjenom tradicionalnog vazduhoplovnog goriva održivim emisija CO2 u atmosferu može biti smanjena za 80 odsto. Međutim, kako naglašavaju u ovoj organizaciji koja okuplja 290 svetskih avio kompanija, cijena SAF-a je danas tri puta veća nego tradicionalnog goriva, a proizvodnja pokriva manje od jedan odsto globalne tražnje za avio gorivom. Prema njihovoj računici, tek 2050. godine udio održivog vazduhoplovnog goriva može da premaši 63 odsto goriva koje aviokompanije koriste.
Analitičari S&P Global Platts izračunali su kako će se najavljene promjene, kojima je cilj ekološka održivost, uticati na troškove putovanja avionom.
„Nova naknada za mlazno gorivo bi, na primjeru avio leta između Rima i Pariza, od 1113 kilometara iznosila 17,47 eura u jednom pravcu, odnosno 34,94 evra za povratni let. To bi, zapravo, u nekim slučajevima udvostručilo cijenu jeftine karte na ovoj relaciji. Recimo, sada se prodaju povratne karte za letove u septembru po cijeni od 22,16 eura“, napisali su u izveštaju analitičari S&P Global Plattsa.
U posebnom problemu naći će se niskotarifne avio kompanije. One su i ranije od strane brojnih avio kompanija bile optuživane da imaju veliki doprinos za povećanu emisiju CO2 u atmosferu.
„Karte jeftinije od deset eura doprinose zagušenju vazdušnog saobraćaja. To je ekonomski i ekološki neodgovorno“, izjavljivao je prošle godine šef Grupe Lufthansa, Carsten Spohr, dodajući da tako jeftinije karte stvaraju vještačku potražnju za letjenjem.
I zvanični Brisel, ali i brojni stručnjaci godinama unazad pozivaju da se građani okrenu alternativnom putovanju vozom, na kraćim relacijama. Na zakonodavnom nivou, takva pravila već uvodi Francuska, dok holandska avio kompanija KLM već duže promoviše svoj projekat „pilotiranja“ na liniji Brisel – Amsterdam (200 kilometara), gdje će avion zamijeniti vozom.
Zagovornici uvođenja dodatnih taksi zbog emisije CO2 avio kompanijama podsjećaju da je putovanje avionom od svog nastanka bilo ekskluzivno i skupo. Uvođenjem aviona sa mlaznim motorima, deregulacijom tržišta i pojavom niskotarifnih prevoznika na njemu, promijenili su se poslovni modeli, što je omogućilo i smanjenje operativnih troškova i cijena avio karata.
Prije pandemije, IATA je izračunala da je prosječna cijena povratne avionske karte, bez subvencija i poreza u 2019. godini iznosila 317 dolara i da je to oko 61 odsto manje nego 1998. godine.
Odmah nakon objavljivanja delova programa „FIt for 55“, Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja, osim računice o cijeni koju će svi da plate, prezentovalo je javnosti i svoj stav. Willie Walsh, bivši šef British Airways-a i IAG-a, a sada izvršni direktor je, nakon objave iz Brisela rekao da je „vazduhoplovstvo posvećeno dekarbonizaciji“.
„U tom smislu, ne trebaju nam ni ubjeđivanja ni kaznene mjere poput dodatnih poreza da bismo bili motivisani za promjene. Ali, dekarbonizacija vazdušnog saobraćaja zahtijeva sveobuhvatan pristup. U stvari, porezima se industriji otima novac, koji bi mogla da iskoristi za ulaganja koja štede emisije, u obnavljanje flote i čiste tehnologije. Da bismo smanjili emisije, potrebno je da vlade pripreme konstruktivan okvir politike koja će se prvo fokusirati na stvaranje podsticaja za avio industriju kako bi se obezbedio što čistiji vazduh jedinstvenog evropskog prostora“, naglasio je Walsh.
Izvor: Biznis.rs
