Zbog falsifikovanih proizvoda i piraterije, zemlje EU gube i do 15 milijardi eura godišnje. Na nivou Evropske unije falsifikovani proizvodi čine gotovo 7 odsto svih proizvoda uvezenih iz trećih zemalja.
Hrvatska Uprava carina je prošle godine evidentirala unos 635 falsifikovanih proizvoda u vrijednosti većoj od 4 miliona i 200 hiljada eura.
Evropske kompanije gube milijarde na krivotvorenim proizvodima. Kupci često pronađu robu na internetu, uglavnom nesvjesni da kupovinom krivotvorene robe čine prekršaj. Potrošači kupuju krivotvorene proizvode uglavnom zato što im je original preskup. Trećina Evropljana smatra ovaj motiv prihvatljivim, među mladima taj udio penje se na čak 50 odsto.
Istraživanje Ureda Evropske unije za intelektualno vlasništvo pokazuje da samo 9 posto Hrvata radije bira kopiju. Finci najmanje kupuju plagijat. Prosjek Evropske unije je 13 odsto, a falsifikati se najviše kupuju u Bugarskoj, Španiji, Irskoj i Luksemburgu.
– Kada je riječ o krivotvorenoj robi, otkrili smo da je 5,8 posto ukupnog uvoza u Evropsku uniju krivotvorena roba, što je 120 milijardi eura godišnje. To ne rade amateri, već profesionalne organizacije, rekao je Nathan Wajsman, glavni ekonomista Ureda Evropske unije za intelektualno vlasništvo.
Istraživanje takođe pokazuje da je za svakog trećeg Evropljanina prihvatljiva kupovina lažne robe ako je cijena originalne previsoka, a to misli čak i polovina potrošača od 15 do 24 godine.
Glavni izvor falsifikata i dalje je Kina. To uključuje modne dodatke, luksuznu robu, kompjutere, kozmetiku, ljekove… Nikada ljekove nemojte kupovati putem interneta, jer sastojci nisu provjereni. Ne može se znati broj falsifikata na tržištu. To je sivi broj. Ono što znaju u Hrvatskoj jeste da je prošle godine njihova Uprava carina evidentirala unos 635 krivotvorenih proizvoda. Ukupna vrijednost veća od 4 miliona i 200 hiljada eura.
Izvor: HRT
