Evropska unija izgubila je više od 92 milijarde evra godišnje između 2012. i 2016. zbog kršenja autorskih prava, prema izvještaju koji je objavila Kancelaruja EU za intelektualno vlasništvo (EUIPO).
Daleko najveće gubitke imala je industrija odjeće, obuće i modnih detalja – 28,4 milijarde eura godišnje, a sa povezanim industrijama gubitak je dostigao 45,9 milijardi, objavila je Kancelarija početkom juna.
Drugi najveći gubitak od 9,6 milijardi eura godišnje imala je farmaceutska industrija, potom kozmetička industrija sa 7,1 milijardi, a na četvrtom mjestu su proizvođači vina i žestokih pića sa izgubljene 2,4 milijarde godišnje.
Muzička industrija je ubjedljivo najmanje izgubila zbog piraterije, odnosno oko 100 miliona godišnje, prema procenama EUIPO.
Industija pametnih telefona izgubila je 4,2 milijarde eura u 2015. godini, ali u ovom sektoru EUIPO ima podatke samo za tu godinu.
EUIPO je analizirala situaciju u 11 sektora: proizvodnja odjeće i obuće, lijekova, kozmetike, pametnih telefona, vina i žestokih pića, pesticida, nakita i satova, torbi, sportske opreme, igara i igračaka, i u muzičkoj industriji.
Direktan gubitak u ovim sektorima iznosio je 56 eura milijardi godišnje, dok je sa povezanim industrijama ukupno iznosio 92 milijarde.
Kako se navodi u izvještaju, falsifikovani proizvodi čine do 6,8 odsto vrednosti uveoza EU ili oko 121 milijardi eura godišnje.
EUIPO je u partnerstvu sa Evropskom kancelarijom za patente (EPO) utvrdio da je udio industrija koje se „intenzivno koriste pravima intelektualnog vlasništva” u BDP-u Evropske unije iznosi 42 odsto, ili 5,7 hiljada milijardi eura.
Te industrije stvaraju višak u spoljnoj trgovinskoj razmeni EU od 96 milijardi eura, a radnicima se isplaćuju 46 odsto veće plate nego u ostalim sektorima.
U ovim oblastima radi 28 odsto od ukupnog broja zaposlenih u EU, a još 10 odsto radi u povezanim sektorima, navodi se u izvještaju.
Prema istraživanju EUIPO i OECD iz 2019. procjenjuje se da su povrede prava intelektualnog vlasništva u međunarodnoj trgovini tokom 2016. možda iznosile čak 3,3 odsto svetske trgovinske razmjene.
