Skupština je danas završila raspravu o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu sa sanacionim mjerama javnog duga i budžetskog deficita, odnosno setom pratećih pravnih akata, vrijedan oko dvije milijarde eura.

Ministar finansija, Darko Radunović, kazao je da je budžet za narednu godnu manji u poređenju sa ovogodišnjim rebalansom budžeta za oko 25 miliona eura, a u odnosu na Zakon o budžetu za ovu godinu za 119 miliona eura.

“Tekući budžet za narednu godinu planiran je na 863 miliona eura, što je 91 milion eura više u odnosu na ovu godinu. Budžet državnih fondova planiran je na nivou od 639 miliona eura, što je 13 miliona eura više”, rekao je Radunović.

Kapitalni budžet za narednu godinu planiran je na 263 miliona eura, što je 52 miliona manje od ovogodišnjeg.

Vlada je procijenila da će biti neophodno zaduživanje u visini do 455 miliona eura, od čega je 221 milion za otplatu duga i obaveze iz prethodnog perioda, 200 miliona za potrebe finansiranja kapitalnog budžeta i izgradnje autoputa i 34 miliona za potrebe stvaranja fiskalne rezerve.

Radunović je podsjeti i da je Vlada predložila korekciju visine naknade za majke po osnovu rođenja troje i više djece, u dijelu da se naknada od 336 smanjuje na 264 eura, a ona od 192 eura na 144 eura.

Vlada je predložila i smanjenje zarada javnim funkcioneraima osam odsto.

Radunović je rekao da je strateški cilj povećanje životnog standarda građana.

Prema njegovim riječima, cilj Vlade je da se planom sanacije budžetski deficit i javni dug prilagode kriterijumima Mastrihta.

„Smanjenje javnog duga je veliki izazov srednjeročno i dugoročno“, smatra Radunović.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, kazao je da plan sanacije usvaja većina članica Evropske unije (EU).

„Svaka kriza donosi nekoliko negativnih efekata. Crna Gora kao otvorna ekonomija trpi sve te posljedice“, rekao je Sekulić.

Kada je u pitanju ukupan poreski dug, on je dodao da se tu misli i na dugove nekih kompaija koji su odavno otišle u stečaj.

Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu, kako je ocijenio Sekulić, nije dovedena u pitanje razvojna komponenta.

Lazović: Vlada nije mogla birati drugi scenario

Poslanik Socijaldemokrata Crne Gore (SD), Vujica Lazović, rekao je da je skupštinski Odbor za ekonomiju, finansije i budžet, kojim predsjedava, podržao predloženi zakon o budžetu za narednu godinu.

„Vlada se morala opredijeliti za plan sanacionih mjera i nije mogla birati drugi scenario. Možda se moglo razgovarati da li je bilo prostora da se više zahvati na drugom mjestu, ali ono što smo ovih dana vidjeli je da su pojedine od tih mjera iz političkih uglova posmatrane i da su imale dimenziju socijalne politike“, smatra Lazović.

On je ocijenio da nijesu u pitanju samo mjere koje su predložene, već da se moraju neke stvari strukturno promijeniti.

„Kada je u pitanju naplata poreza, 700 miliona eura je akumulirano od kompanija koje su prije deset godina ugašene. Naš generalni probem je što više trošimo nego što proizvodimo“, kazao je Lazović.

On smatra da se bez ekonomskog rasta ne mogu riješiti strukturni problemi.

Ministar ekonomije, Dragica Sekulić, je saopštila da se Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu osigurava realizacija svih projekata, među kojima je i podmorski kabl sa Italijom.

Ona je dodala i da je Vlada, kada je donosila odluku o povećanju akciza na gorivo, sagledala čitavu sliku.

Popović: Borićemo se da se naknade ne ukinu

Poslanik Liberalne partije, Andrija Popović, poručio je da naknade majkama sa troje i više djece moraju opstati.

„Borićemo se da se te naknade ne ukinu“, rekao je Popović i pozvao Vladu da hitno predloži mjere u skladu sa preporukama LP i Centralne banke (CBCG), kako bi se eliminisale „rupe u zakonu“.

On je pozvao Vladu i da uđe u proceduru otpisa dijela poreskog duga od „mrtvih“ i kompanija koje više ne posluju, ali i da se ustanoviti kako je došlo do tolikog duga.

Popović je saopštio da je u teškom vremenu sačuvano crnogorsko ekonomsko i socijalno biće, ali da su istovremeno ugrožene majke sa troje i više djece, korisnici dječijeg dodatka i javni funkcioneri.

„Vjerujem da se predloženi budžet u nekim stavkama u narednih nekoliko dana može poboljšati“, rekao je Popović.

Ibrahimović: Budžetska potrošnja da se finansira iz tekućih prohoda

Poslanik Bošnjačke stranke, Ervin Ibrahimović, smatra da predloženi budžet sa mjerama sanacije predstavlja realan plan Vlade u trenutnoj situaciji. Budžet je, prema njegovim riječima, koncipiran tako da se budžetska potrošnja finansira iz tekućih prohoda.

„Naplata poreskog duga treba da bude jedna od najvažnijih aktivnosti nove Vlade, kako bi se uticalo na prihodnu stranu budžeta, a pažnju takođe treba usmjeriti na suzbijanje sive ekonomije“, naveo je Ibrahimović.

Poslanik DPS-a, Filip Vuković, kazao je da Predlog zakona o budžetu za narednu godinu nije spektakularan, niti se mnogo razlikuje od prethodnih, kao i da je on posljedica nepostojanja ekonomskog razvoja kakav se priželjkuje.

„Kada shvatimo da stepen našeg razvoja nije na nivou da može da valorizuje sve resurse kojima raspolažemo, lakše će nam biti da shvatimo predloženi budžet“, rekao je Vuković.

Radunović je u završnoj riječi kazao da su u Vladi duboko svjesni da svako uskraćivanje davanja izazava nezadovoljstvo, ali da to izvršnoj vlasti nije cilj.

„Fiskalna konsolidacija je od velikog značaja za budžet, jer nam to svara dobru poziciju na stranim finansijskim tržištima“, kazao je Radunović.

Poslanici su završili raspravu i o Predlog zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu sa revizorskim izvještajem i Godišnjim izvještajem o izvršenim revizijama i aktivnostima Državne revizorske institucije (DRI) za period od oktobra prošle do istog mjeseca ove godine.

Poslanici su tokom rasprave ocijnili su da ispunjenje ciljeva Vlade, koji podrazumijevaju smanjenje tekuće potrošnje i povećanje ulaganja u infrastrukturu, zavisi isključivo od snažnog privrednog rasta.

Poslanik DPS-a, Milorad Vuletić, kazao je da se snaženjem finansijske discipline nastojao smanjiti deficit javnih finansija, dok se kapitalnim projektima ojačala razvojna komponenta.

„Samo snažan privredni rast može pomoći da odgovorimo zahtjevima građana i da ostvarimo predizborna obećanja“, poručio je Vuletić.

Popović je saopštio da se u narednih par dana u parlamentu opredjeljuje sudbina crnogorskih građana u narednoj godini i pozvao predstavnike opozicionih partija da dođu i raspravljaju o tome.

„Besmisleno je vratiti se u parlament na proljeće ili jesen. U ovih par dana se određuje sudbina mnogih kategodije stanovništva u Crnoj Gori“, rekao je Popović.

On je, između ostalog, kazao da bi Vlada u narednom periodu i novom budžetu trebalo da posebnu pažnju obrati na preporuke DRI, među kojima se ključne odnose na prekoračenje budžetske potrošnje.

Vuković je upozorio na činjenicu da se preporuke DRI ponavljaju i dodao da je rasprava o završnom računu budžeta veoma važna, jer se raspravlja o nečemu što je Vlada već uradila.

Ibrahimović smatra da bi Ministarstvo finansija trebalo da postupi prema preporukama DRI i naveo da je u narednom periodu neophodno smanjenje tekuće potrošnje i povećanje ulaganja u infrastrukturu.

Radunović je saopštio da su ukupni primici u prošloj godini iznosili 2,17 milijardi eura a izdaci 2,16 miijardi eura. Depoziti su na kraju godine iznosili 19,84 miliona eura.

„Prema preliminarnim podacima Monstata, u prošloj godini je ostvarena stopa realnog rasta od 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). BDP je ostvaren u nominalnom iznosu od 3,59 milijardi eura, dok je ukupna javna potrošnja iznosila 1,8 milijardi eura ili 48,2 odsto BDP-a“, kazao je Radunović.

On je dodao da se na centralni budžet odnosilo 1,6 milijardi eura, a na lokalnu samoupravu 210,6 miliona.

„Tekuća javna potrošnja iznosila je 1,5 milijardi eura, odnosno 42,6 odsto BDP-a. Ukupni javni prihodi bili su 1,53 milijarde eura, od čega se na centralni budžet odnosilo 1,33 milijardi, a na lokalnu samoupravu 199,11 miliona eura“, naveo je Radunović.

On je poručio i da će se Vlada potruditi da u narednom periodu ispuni sve preporuke DRI.