Zatvorena je osma regionalna konferencija BIZIT „Bitka za korisnike“, koja se i ove godine održava u hibridnom formatu – u Klubu poslanika za određeni broj učesnika, kao i online za sve koji su zainteresovani.
Redovna profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Zorica Tomić je održala predavanje pod nazivom “Srce i glava u komunikaciji”. U svakodnevnom govoru kao i u okviru određenih teorijskih orijentacija, ljudska komunikacija se razume kao prevashodno racionalni proces. Međutim, složenost ljudske komunikacije vidi se upravo u činjenici da osim glave (razum) u komunikaciji učestvuje i srce (emocije, doživljaji, percepcije itd). Korisnik je emocionalno koliko i racionalno biće i naša komunikacija sa njim treba da bude koncipirana holistički, polazeći od teze o cjelovitosti ljudskog bića.
“Koncept holističke komunikacije polazi od teze o cjelovitosti ljudskog bića, a samim tim i o kompleksnosti naših odgovora u procesu razmjene sa drugima. Cilj interpersonalne komunikacije je uspostaviti koherenciju između osjećanja i mišljenja, između doživljaja i iskaza. Čudi li vas stoga što poslovni uspjeh sve manje zavisi od prostog kvaliteta robe ili usluge, a sve više od naše emocionalne i socijalne inteligencija kojima formiramo stav i uticaj na tržištu.”
Prof. Aleksandar Kavčić, osnivač Fondacije „Alek Kavčić“ je postavio jednostavno pitanje: “Zašto besplatni udžbenici?” Indirektno se dolazi do pravog pitanja koje leži u pozadini: „Da li je znanje kapital?“ Ako jeste, ima li monetarnu vrijednost? Ako ima, kolika je onda monetarna vrijednost, na primjer, Pitagorine teoreme? Prema profesoru Kavčiću, znanje je specifičan kapital jer ga gubimo ukoliko ga ne prenesemo sljedećoj generaciji. A da li to onda znači da sljedećoj generaciji treba naplaćivati prenos znanja?
Učesnici Fintech i e-commerce panela konstatovali su da je novi Zakon o platnim uslugama definisao neke velike stvari i omogućio nove platne servise. Iznesen je i podatak da od 24 banke koje su u Srbiji, 21 je na RS domenu a ostale su na COM domenu. Moderator panela je bio Kristijan Lazić, IT ekspert, a učesnici panela su bili: Milan Radulović, suosnivač i CTO, Kameleon Solutions, Srđan Zec, rukovodilac IT sektora, Udruženje Banaka Srbije, Aleksandar Bogdanović, Chief Commercial Officer, Mobi Banka, Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Jugoistočne Evrope u kompaniji Payoneer, kao i Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija, RNIDS.
Rad od kuće je postao svakodnevica. Upravo tom temom se bavi ovaj panel, organizovan u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo, čiji je domaćin bio Nebojša Prijić. Učesnici su bili prof. dr Dragica Pavlović Babić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Ivan Milošević, partner Advokatske kancelarije JPM Janković Popović Mitić, Tijana Koprivica, direktor, održivi razvoj, Delta holding, Sonja Ćetković, Employment and HR websites Director, Infostud, i Jasna Janković, Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.
Na samom početku je Nebojša Prijić predstavio rezultate ankete koju je sproveo PC Press, a koja je poslužila kao uvodna osnova za dalji tok diskusije. Reč je o anketi za zaposlene i učenike koja je sprovedena neposredno uoči BIZIT-a kako bi informacije bile aktuelne i svježe. Ona je pokazala da je zaposlenima, uoči smanjivanja rizika od zaraze, bilo važno i što rad od kuće omogućava fleksibilniju organizaciju vremena, što se ne gubi vrijeme na odlazak i povratak sa posla, da su manji sitni troškovi, ali se i ne gubi vreme na sitne, neproduktivne razgovore.
Preko polovine organizacije ne planira povratak na staro ili će promijeniti model poslovanja u hibridni, a skoro 60% zaposlenih bi željelo da radi hibridno i po prestanku pandemije, umjesto samo iz kancelarije. Panel je zaključio da tamo gdje postoji volja i želja ljudi mogu da se snađu i da umeju da organizuju kompaniju u skladu sa potrebama i željama zaposlenih, iako niko nije siguran u kom će se to pravcu dalje odvijati. Dosta toga zavisi i od vakcinacije, ali i individualnih stavova, budući da vakcinacija formalno nije obavezna i da poslodavci nemaju pravo da uskrate zaposlenima rad. Situacija koja je sve zatekla je veliki test za privredu i poslodavce i sasvim sigurno će se navike mijenjati u narednom periodu.
Digitalizacija učenja i poslovanja je nešto što je počelo i prije pandemije i nužno smo se zaputili u tom pravcu – iako je korona možda donijela preveliki pritisak i prebrzo nas naterala da menjamo navike, potpuno je jasno da su promene radnih navika neminovnost, kako za zaposlene, tako i za učenike.
