Fiskalni deficit Crne Gore ponovo će početi da raste od ove godine, uz postepeno povećanje duga, zbog velikih potreba za finansiranjem, ocijenio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
MMF upozorava da bi nedavno poboljšanje fiskalne pozicije moglo biti ugroženo ako bi se sprovela izborna obećanja da se značajno povećaju neto plate djelimičnim ili potpunim eliminisanjem doprinosa za penzije.
U zaključcima Izvršnog odbora MMF-a nakon konsultacija sa Crnom Gorom po članu IV Statuta te organizacije, navedeno je da je crnogorska ekonomija snažno porasla (šest odsto) u 2023. godini jer je potrošnja ostala snažna, prihodi od turizma premašili su pred-pandemijski nivo, a priliv relativno bogatih ruskih i ukrajinskih državljana zbog rata u Ukrajini takođe je doprinio rastu.
“Stopa nezaposlenosti pala je na najniži nivo u istoriji. Inflacija je značajno pala sa svojih vrhunaca iz 2022. godine, čemu je doprinijelo smanjenje međunarodnih cijena hrane”, navodi se u zaključcima.
Prema članu IV MMF-ovog Statuta, MMF vodi bilateralne razgovore sa članicama (među kojima je i Crna Gora), obično svake godine. Tim osoblja (misija) posjećuje zemlju, prikuplja ekonomske i finansijske informacije i razgovara sa zvaničnicima o ekonomskom razvoju i politikama zemlje. Po povratku u sjedište MMF-a, osoblje priprema izvještaj koji predstavlja osnovu za diskusiju Izvršnog odbora. Misija MMF-a boravila je u posjeti Crnoj Gori od kraja januara do sredine februara.
Ekonomija će ove godine usporiti na 3,7 odsto
U zaključcima Izvršnog odbora MMF-a navodi se da se očekuje da će rast crnogorske ekonomije usporiti na 3,7 odsto u 2024. godini i dalje će se smanjiti na oko tri odsto u srednjem roku.
“Uz izuzetak novih šokova na međunarodnom tržištu robe i značajnih politički izazvanih povećanja domaćih plata, očekuje se da će se razlika između inflacije u Crnoj Gori i inflacije u evrozoni, trenutno na nivou od 1,7 procentnih poena, još suziti. Deficit tekućeg računa očekuje se da će se vratiti na istorijski prosječne nivoe od oko 13,5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP)”, piše u zaključcima objavljenim 3. maja.
Fiskalna pozicija se, prema ocjeni MMF-a, značajno poboljšala u posljednjih nekoliko godina. Nakon što je dostigao vrhunac od 107 procenata BDP-a u 2020. godini, javni dug je pao na procijenjenih 61,5 procenata BDP-a u 2023. godini, vođen oporavkom nakon pandemije i visokom inflacijom. Podsjećaju da je budžet države zabilježio suficit u 2023. godini zbog snažnih prihoda od PDV-a, jednokratnih povećanja neporeskih prihoda i nižih planiranih troškova.
MMF ukazuje da budžet za 2024. godinu predviđa slabljenje fiskalne pozicije, uglavnom zbog povećanja socijalnih davanja i slabljenja jednokratnih efekata.
“Ovaj rast troškova će djelimično biti kompenzovan dobrodošlim mjerama za povećanje prihoda od PDV-a i akciza, kao i naknadama od igara na sreću. Prema trenutnim politikama, javni dug se projektuje da će polako rasti na oko 66 procenata BDP-a do 2029. godine, budući da se očekuje da će rast troškova, djelimično vođen troškovima za socijalu, premašiti rast prihoda, dok su troškovi kamata vjerovatno ostati viši nego u prošlosti”, navodi MMF.
Snažan rast depozita nije praćen rastom kreditiranja privatnog sektora
Kako se dodaje, bankarski sistem, sveukupno, čini se da je dobro podnio nedavne šokove. Stopa nenaplativih kredita i dalje pada uprkos povlačenju mjera podrške zbog COVID-a, prosječna adekvatnost kapitala je skoro dvostruko veća od regulatornog minimuma, a rekordni rast depozita rezultirao je obilnom likvidnošću u bankarskom sistemu.
“Snažan rast depozita u proteklim godinama nije praćen rastom kreditiranja privatnog sektora, što je dovelo do pada odnosa kredita prema depozitima. Profitabilnost banaka je na rekordnom nivou zbog rasta neto kamatnih marži”, navodi MMF.
Izvršni direktori MMF-a saglasni su sa osnovnim zaključcima procjene Misije MMF-a. Pozdravili su snažan postpandemijski ekonomski oporavak, koji je takođe doprinio značajnom poboljšanju fiskalne pozicije.
Međutim, uzimajući u obzir izglede za sporiji rast i obnovljeni pritisak na fiskalnu politiku, oni su ohrabrili vlasti da nadograđuju ove dobitke efektivnim učvršćivanjem fiskalne politike, daljim jačanjem nadzora finansijskog sektora i diverzifikacijom privrede, uz podršku Fonda gde je to potrebno.
Saglasili su se da će održavanje pozitivnog primarnog salda pomoći da se dug održi ispod 60 odsto BDP-a. Direktori su pozdravili predanost vlasti fiskalnoj opreznosti i pridržavanju dugogodišnjem cilju i planovima da završe svoju Fiskalnu strategiju i implementiraju novu strategiju upravljanja dugom na srednji rok u 2024. godini.
Direktori su istakli da su strukturalne fiskalne reforme ključne za zdrave javne finansije, uključujući jačanje prihoda administracije, unapređenje upravljanja socijalnim troškovima, ograničavanje rasta plata u javnoj upravi i poboljšanje nadzora nad državnim preduzećima.
Direktori su primijetili da ukupni pokazatelji bankarskog sektora sistema izgledaju zdravo i naglasili su važnost proaktivnog suočavanja sa bilo kojim slabostima. Snažno su ponovili svoju podršku operativnoj nezavisnosti Centralne banke Crne Gore i ohrabrili vlasti da u potpunosti implementiraju preporučene reforme.
Direktori su pozdravili nastavak snažnog napretka u usklađivanju crnogorskih propisa i praksi nadzora sa međunarodnim standardima. Naglasili su važnost stalnog ažuriranja kapaciteta nadzora kako bi se adresirali novi rizici, uključujući one koji proizilaze iz tržišta nekretnina, izloženost banaka stranim hartijama od vrijednosti, kripto imovine, digitalizacije i drugih inicijativa fintech-a. Direktori su ohrabrili vlasti da nastave jačanje okvira za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, uključujući razvoj na osnovu preporuka Moneyvala iz 2023. godine.
Direktori su se složili da je diverzifikacija kako unutar tako i izvan sektora turizma ključni prioritet. Primijetili su da Crna Gora ima veliki potencijal u oblasti obnovljive energije što pruža mogućnosti za diverzifikaciju. Takođe su naglasili važnost povećanja učešća žena na tržištu rada, što može donijeti značajne ekonomske koristi.
Kako se dodaje, bankarski sistem, sveukupno, čini se da je dobro podnio nedavne šokove. Stopa nenaplativih kredita i dalje pada uprkos povlačenju mjera podrške zbog COVID-a, prosječna adekvatnost kapitala je skoro dvostruko veća od regulatornog minimuma, a rekordni rast depozita rezultirao je obilnom likvidnošću u bankarskom sistemu.
“Snažan rast depozita u proteklim godinama nije praćen rastom kreditiranja privatnog sektora, što je dovelo do pada odnosa kredita prema depozitima. Profitabilnost banaka je na rekordnom nivou zbog rasta neto kamatnih marži”, navodi MMF.
Izvršni direktori MMF-a saglasni su sa osnovnim zaključcima procjene Misije MMF-a. Pozdravili su snažan postpandemijski ekonomski oporavak, koji je takođe doprinio značajnom poboljšanju fiskalne pozicije.
Međutim, uzimajući u obzir izglede za sporiji rast i obnovljeni pritisak na fiskalnu politiku, oni su ohrabrili vlasti da nadograđuju ove dobitke efektivnim učvršćivanjem fiskalne politike, daljim jačanjem nadzora finansijskog sektora i diverzifikacijom privrede, uz podršku Fonda gde je to potrebno.
Izvor: Forbs.vijesti
