Skijališta Crne Gore (SCG), preduzeće osnovano krajem 2017. godine, i u ovoj godini će se pomoći iz državnog budžeta značajnim iznosom sredstava. Lani su ih pomogli sa 650 hiljada eura, dok će u 2020. godini taj iznos biti skoro dupliran i iznosiće 1,185 miliona eura, što bi značilo da će rad Skijališta za dvi je godine državni budžet koštati 1,8 miliona.
Preduzeće je osnovano odlukom Vlade, za upravljanje budućim skijalištima na području Bjelasice i Komova. Prilikom osnivanja u to državno preduzeće je unesen kapital od 110.000 eura.
Od 1,185 miliona eura, koje će Vlada izdvojiti za Skijališta, 85 hiljada se odnosi na opremu, a 1,1 milion za rashode. Od toga, kako piše u informaciji Vlade, 900 hiljada se odnosi na bruto zarade i ostale rashode oko 40 zaposlenih, dok troškovi materijala iznose 159 hiljada.
Sa ovom pomoći Skijališta planiraju da u ovoj godini buudu pozitivni 3,3 hiljade eura, što u suštini znači da će Vlada sa 1,2 miliona finansirati plate za 40 zaposlenih. Lani su imali 43 zaposlena, 11 kroz ugovor o radu, a ostatak kroz sporazume o preuzimanju zaposlenih preko agencija.
Direktor Skijališta je Miloš Popović, a to preduzeće računa da će zimska sezona trajati od polovine decembra do polovine aprila. Sezona će, kako su naveli, možda trajati duže, a možda i kraće, u zavisnosti od vremena. Vremenske prilike, kako su kazali, imaju dominantan uticaj na uspjeh zimske sezone.
Društvo u poslovanju ima tržišne, investicione i likvidne rizike. Tržišni su najprije orijentisani na zavisnost od vremenskih prilika i neprilika, a investicioni od dinamike izvođenja radova na skijalištima.
Skijališta u ovoj godini planiraju prihode od 1,75 miliona eura, što je duplo više nego prošle godine. Prihode od prodaje računaju na 536 hiljada, što je tri puta više nego ranije. Rashode su projektovali da budu 3.000 eura manji od prihoda. Rashodi su du plo manji nego što se planira u 2020. godini. Na kraju planiraju neto dobit od 3,3 hiljade eura.
Kada je pitanju struktra prihoda od ski pasova planiraju 186 hiljada prihoda, vožnji žičarom 45 hiljada, reklamiranja 100 hiljada, a ugostiteljstva 161 hiljadu. Od izdavanja opreme su projektovali 80 hiljada prihoda.
Kada su pitanju rashodi, najveći dio se odnosi na p late. Čak 850 hiljada će biti potrošen za bruto zarade što je pola budžeta. Troškovi materijala su projektovani na 159 hiljada, a ostali poslovni rashodi oko 615 hiljada, od čega se na troškove reklame i propagande odnosi 313 hiljada. Troškovi održavanjasuprocijenjeni na 122,5 hiljada, piše Dan.
