Neto bilans roba i usluga Crne Gore u poslednjih sedam godina, preciznije od 2012. do 2018. godine, iznosi minus 5,86 milijardi eura, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Dodatan problem je što se neto bilans od 2012. godine drastično povećao, za 340 miliona eura.

Neto bilans roba i usluga je razlika između uvoza i izvoza svih roba i usluga i uključuju npr. prihode od turizma koji se tretira kao usluga. Ova stavka je jedan od najboljih pokazatelja ukupne spoljne trgovine jedne države.

Podaci Ministarstva finansija o makroekonomskim kretanjima od 2012. do 2018. godine pokazuju da je prije sedam godina neto bilans roba i usluga bio u deficitaran u iznosu od 771,4 miliona ura. Godinu kasnije deficit je iznosio 675,4 miliona, zatim se povećao za skoro 10,5 miliona, pa opet smanjio za 11,2 miliona, da bi drastično porastao 2016. godine na 888,6 mi liona. U 2017. godini deficit u bilansu roba i usluga je iznosio 1,007 milijardi, a u prošloj godini 1,113 milijardi eura, što je za sedam godina ukupno 5,86 milijardi eura. Spoljnotrgovinski bilans, kada su u pitanju uvoz i izvoz roba, godinama je katastroflan i deficit se kretao od 1,38 milijardi 2012. do dvije milijarde u 2018. godini. U poslednjih sedam godina iznosio je oko 11,5 milijardi eura.

Kod bilansa usluga je srećom drugačija situacija. Naime, bilans usluga je pozitivan svih poslednjih sedam godina. Suficit usluga se kretao od 612,8 miliona 2012. godine, do 936 miliona prošle godine. Ukupno je u periodu od 2012. do 2018. godine suficit iznosio 5,3 milijardi eura. Izvoz usluga se u ovom periodu kretao od 950 miliona do 1,56 milijardi eura. Kada je u pitanju uvoz roba i usluga, on je iznosio 2012. godine 337,7 miliona, da bi lani dostigao iznos od 627 miliona.

Jedini parametar koji nije rastao u velikom obimu od 2012. godine je izvoz roba. On je 2012. godine iznosio 387,5 miliona, da bi od 2014. do 2017. bio ispod tog nivoa i lani je uvećan na 435 miliona. Istovremeno, uvoz roba je sa 1,77 milijardi eura skočio na 2,485 milijardi.

Izvor: Dan