Aranžman „čuvarkuća”, koji je Srbija nedavno potpisala sa Međunarodnim monetarnim fondom, podrazumijeva rješavanje problema javnih preduzeća putem stečaja ili privatizacije, kao i početak privatizacije Komercijalne banke.
Kada je prethodnih godina bilo spekulacija o njenoj prodaji, za nju su se interesovale Erste i OTP banka. “Komercijalna banka” ima tržišni udio od 11 odsto. Prošlu godinu završila je uz dobit od 61 milion eura. Gubitaka, koji su obilježili poslovanje u dvije prethodne godine, više nema. Gledano samo iz tog ugla, poželjna je za banke koje planiraju širenje na ovom tržištu u kraćem roku.
O prodaji i cijeni odlučivaće vlasnici. Najveći je država – 41,7 odsto, na drugom mjestu je Evropska banka za obnovu i razvoj – 24,4 procenta. Manji akcionari su fondovi IFC – 10,1 odsto, „Deg” – 4,6 i „Sved” – 2,3 procenta. Ostatak poseduju mali akcionari, tako da će se oni dijelom pitati za prodaju. Ukoliko bi država željela da otkupi dio koji su uložili fondovi, procjene govore da bi je to koštalo između 230 i 280 miliona eura.
Ko bio se mogao pojaviti kao kupac? Ove godine je interesovanje pokazala OTP banka. Kada su zimus zvanično preuzeli “Vojvođansku banku”, prvi čovjek grupe Šandor Čanji rekao je da žele da se šire na našem tržištu, a i u cijelom regionu. Na pitanje o “Komercijalnoj banci” je konkrento rekao da će o eventualnoj prijavi na tender odlučivati kada on bude raspisan, piše “Dnevnik”.
Kada je u pitanju cijena, nije loše podsetiti se da je za sto odsto vlasništva nad “Vojvođanskom bankom”, plus lizing-kompaniju, OTP platila Grcima, odnosno Nacionalnoj banci Grčke, 125 miliona eura. Kada je NBG kupovala “Vojvođanksu banku”, platila je 385 miliona eura. Da li su iz OTP-a spremni da za “Komercijalnu banku” daju isto ili čak više, znaće se, kako je Čanji rekao, kada tender bude raspisan.
Mogućnost kupovine banaka u Srbiji najavila je i “Erste banka”. Oni veći dugo žele veći udio na ovom tržištu, a to se brže može postići samo kupovinom druge banke. Hoće li to biti Komercijalna ili neka druga, zavisiće od cijene, ali i dijela tržišta koji banka ima. Zanimljivo je da je, kada je “Erste banka” kupovala “Novosadsku banku”, ova imala istog direktora kao “Komercijalna banka” danas –poznatog finansijskog stručnjaka Vladimira Medana.
Ekonomski online
