Vlada je danas utvrdila Predlog fiskalne strategije Crne Gore za period od ove do 2027. godine, sa izvještajem o sprovedenoj javnoj raspravi.
Na temelju ekonomske politike Crne Gore, strateških opredeljenja i kriterijuma fiskalne odgovornosti, Fiskalnom strategijom prezentovani su ciljevi fiskalne politike, mjere i aktivnosti za postizanje tih ciljeva i makroekonomske i fiskalne projekcije u periodu od ove do 2027. godine.
-Cilj fiskalne politike u periodu trajanja mandata 44. Vlade je: predvidiva i podsticajna fiskalna politika koja će doprinijeti povećanju atraktivnosti Crne Gore kao investicione destinacije i povoljnijem poslovnom ambijentu u cilju stvaranja novih izvora ekonomskog rasta, otvaranja novih radnih mjesta i ubrzavanja konvergencije bruto domaćeg proizvoda (BDP) per capita ka prosjeku EU – navodi se u saopštenju nakon sjednice Vlade.
Imajući u vidu proklamovani cilj o punopravnom članstvu Crne Gore u EU tokom 2028. godine, odgovorno upravljanje javnim finansijama i ispunjavanje ekonomskih kriterijuma za članstvo, kao i usaglašavanje propisa iz domena fiskalne politike sa relevantnom regulativom EU, apsolutni je prioritet prilikom donošenja novih i izmjene postojećih politika.
-Smanjenje deficita javnih finansija na kratak rok, zaduživanje isključivo za finansiranje kapitalnih projekata, odnosno ostvarenje suficita tekuće budžetske potrošnje, uz kontinuirani rast budžetskih prihoda i optimizaciju tekuće budžetske potrošnje preduslovi su makro-fiskalne stabilnosti – navodi se u saopštenju.
Shodno osnovnom makroekonomskom scenariju, crnogorska ekonomija će u srednjem roku prosječno godišnje rasti po stopi od 3,7 odsto, odnosno po godinama 3,8 odsto u ovoj, 4,8 odsto u narednoj, 3,1 odsto i 3,2 odsto u 2026. i 2027. godini.
– Usljed usporavanja pritisaka cijena na evropskom nivou, očekuje se postepeno usporavanje inflacije, koja će prosječno iznositi tri odsto u periodu od naredne do 2027. godine. U skladu sa fiskalnim okvirom za isti period, izvorni prihodi budžeta kreću se u rasponu od 2,77 milijardi eura ili 38,1 odsto BDP-a u ovoj, do 3,08 milijarid eura ili 35,8 odsto BDP-a u 2027. godini – precizira se u saopštenju.
Stabilnost prihoda i pored značajnog smanjenja poreskog opterećenja na rad obezbjeđuje se kroz implementaciju novih mjera poreske i politike unapređenja poslovnog ambijenta, jačanja konkurentnosti privrede i unapređenja uslova za privlačenje investicija.
– Na drugoj strani, budžetski rashodi centralnog nivoa kreću se u rasponu od 3,01 milijardu eura ili 41,3 odsto BDP-a u ovoj godini do 3,36 milijardi eura ili 39,1 odsto BDP-a. Kada je u pitanju upravljanje javnom potrošnjom strategija politike bazira se na reformi sistema socijalne zaštite u cilju usmjeravanja socijalnih fondova onima kojima je to potrebno i razvoja sistema usluga socijalne zaštite, reformi preduzeća u većinskom vlasništvu države, optimizaciji javne uprave kroz sprovođenje funkcionalnih analiza koje treba da identifikuju oblasti u kojima je neophodno izvršiti racionalizaciju broja zaposlenih i onih oblasti koje zahtijevaju dodatno kadrovsko jačanje u kontekstu zahtjeva iz EU agende i kvalitetnijeg pružanja javnih usluga, reformi sistema zarada u javnom sektoru, kao i zadržavanje visokog nivoa izdvajanja za finansiranje kapitalnih projekata – rekli su iz Vlade.
Trend snažnog rasta budžetskih prihoda, sa jedne i rast navedenih kategorija javne potrošnje sa druge strane, opredjeljuju nivo budžetskog deficita koji se kreće od 3,54 odsto BDP-a u narednoj godini do nivoa od 3,3 odsto BDP-a u 2027. godini.
– U tom smislu, u posmatranom periodu nije narušeno fiskalno pravilo, predviđeno Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, i pored toga što se država odriče jednog dijela prihoda po osnovu smanjenja poreskog opterećenja na rad u korist zaposlenog i poslodavca. Imajući u vidu navedeno, neophodno je napomenuti da se u svim godinama pojekcija ostvaruje suficit tekuće budžetske potrošnje, što govori u prilog tome da država sve svoje tekuće obaveze finansira iz tekućih prihoda, odnosno da se zaduživanje realizuje isključivo za potrebe realizacije kapitalnih projekata kojima se daje podrška projektovanom ekonomskom rastu – navodi se u saopštenju.
Vlada je donijela Odluku o ukidanju saglasnosti za osnivanje slobodne zone Novi duvanski kombinat Podgorica. Imajući u vidu da je usljed obustave proizvodnje došlo do prodaje proizvodnih linija, kao i otpuštanja zaposlenih, ocijenjeno je da su su trajno prestali uslovi po osnovu kojih je dobijena saglasnost na osnivanje Zone i da više ne postoji ekonomska opravdanost za nastavak njenog poslovanja – navodi se u saopštenju.
