Premijer Zdravko Krivokapić saopštio je danas da je Vlada usvojila program Evropa sad i dodao da je to projekat koji vraća sistem na dominaciju socijalne pravde i dostojanstven život svih građana. Program Evropa sad ima četiri cilja – prvi povećanje životnog standarda svih građana, drugi unaprjeđenje poslovnog i investicionog ambijenta, treći smanjenje sive ekonomije na tržištu rada, i  četvrti da ekonomski model bude održiv i inkluzivan u odnosu na ono što smo imali do sada. Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić tvrdi da će program Evropa sad riješiti ključne izazove i donijeti povećanje zarada za više od 20 odsto.

Vlada na čijem sam čelu usvojila je projekat Evropa sad koji će omogućiti dostojan život svim građanima Crne Gore. 1/3 pic.twitter.com/7gZhXtiJLQ

— Zdravko Krivokapić (@profKrivokapic) November 4, 2021

“Zahvaljujući ogromnom naporu dva ministarstva imamo mogućnost da se okrenemo pravim putem dobrog upravljanja javnim finansijama i za 11 mjeseci stvorili preduslove za ovaj projekat. On je rađen više od šest mjeseci i testiran najboljim modelom koji je preporučio Međunarodni monetarni fond MMF i daje najveću šansu onima koji najmanje imaju”, rekao je Krivokapić na današnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je detaljno predstavljen program Evropa sad.

Prema njegovim riječima najniža cijena rada po modelu je 450 eura, ali da bi se došlo do usaglašavanja i prihvatanja od strane svih, onda je i porez jedinstven i najmanji u ovom dijelu Evrope.

“Opterećenje poslodavaca je nešto preko 20 odsto”, dodao je on

Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović rekao je da je aktuelna Vlada zatekla ekonomski pad od više od 15 procenata koji je, kako je dodao, bio jedan od najvećih na svijetu.

“Rezultirao je ozbiljnim stanjem. Ove godine je situacija bolja, planirani rast je 13, 4 odsto. Dobili smo danas dobru vijest i od EBRD koja je potvrdila realnost ove projekcije i značajno povećala očekivanu stopu rasta crnogorske ekonomije”, naglasio  je Milatović.

Milatović je saopštio da Vlada očekuje deficit Budžeta koji će, kako je naglasio, možda biti i manji od tri procenta, kao i da javni dug bude ispod 80 odsto.

“Ova Vlada je uradila hedžing aranžman kineskog duga i zaštitila javne finansije od valutnog rizika. Rast budžetskih prihoda je bio uslovljen i pojačanom budžetskom disciplinom…”, naveo je on.

Milatović je podsjetio da je Vlada započela reformu državnih preduzeća i to će dati rezultat naredne godine kroz “Montenegro Works”. On je dodao da su odlični rezultate koji su postignuti tokom turističke sezone.

“Ove godine se nismo zaduživali”, istakao je Milatović.

Naveo je i da je snažan fokus bio stavljen i na socijalne politike poput dječjeg dodatka, besplatnih udžebenika za osnovce…

Milatović je saopštio da program Evropa sad ima četiri cilja.

“Prvi cilj je povećanje životnog standarda svih građana. Drugi unaprjeđenje poslovnog i investicionog ambijenta. Treći cilj je smanjenje sive ekonomije na tržištu rada, a  četvrti da ekonomski model bude održiv i inkluzivan u odnosu na ono što smo imali do sada”, saopštio je Milatović.

Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić tvrdi da je Crna Gora prebrodila tešku krizu i izazovnu situaciju.

“Sigurno ćemo biti najbrže rastuća ekonomija u regionu i Evropi”, ubijeđen je Spajić.

Prema njegovim riječima, misli da je reforma položila ispit i sama po sebi bez drugih efekata, ima naznaka da bude potpuno održiva i možemo je nazvati fiskalno neutralnom, a tek će u budućnosti dati rezultate.

Kako kaže, trudili su se da rast neto zarada ne bude podjednako raspoređen i da najviše dobiju ljudi sa najnižim primanjima.

”Mi smo druga najneravnomjernije raspoređena ekonomija i zbog toga smo više vodili računa da ljudi sa nižim zaradama imaju relativno veća povećanja primanja. Ljudi sa 250 eura, najnižim zaradama bi imali 80 odsto povećanje zarada, sa 350 eura 29 odsto, 450 eura 26 odsto, 550 eura 24 odsto… Velika većina stanovništva bi imala povećanje koje bi bilo preko 20 odsto, dok bi ljudi koji bi primali preko 1000 neto zarada imali bi povećanja od 10 do 16 odsto”, kazao je Spajić.

On je rekao da bi poresko opterećenje oko 39 odsto na plate je bilo jedno od većih u regionu.

“To poresko opterećenje je bilo jedan od izazova za koju su privrednici isticali da je jedno usko grlo naše privrede, te da bi bilo mnogo više zapošljavanja kad bi se samnjilo. Osim toga imali smo talas nezaposlenosti. Npr. Od 100 eura, 61 euro je bila zarada, 39 eura je išlo državi. Sada će 79 eura biti neto zarada, dok će 21 euro ići državi. Za minimalnu zaradu od 450 eura, opterećenje za poslodavca je 565 eura. Cilj ove reforme je da podstaknemo zapošljavanje. “, kazao je on.

Kako je dodao Crna Gora je u regionu bila među najvišima što se tiče poreskog opterećenja na rad.

”To se transformiše u jednu državu koja će imati najniže opterećenje na rad. Podsjetiću Švajcarska ima oko 21 odsto opterećenje na rad. Međutim, kod njih su privatna zdravstvena osiguranja i da bi imali osiguranje morate da plaćate dodatni novac. Kod nas to nema. Za ovaj procenat, koji se izdvaja mi ćemo biti daleko najkonkurentnija država u Evropi”, naveo je ministar Spajić.

Veoma je, kako kaže Spajić, bitno da ovaj program prati i punjenje budžeta, od čega bi većina bila generisana kroz mjere koje su već mjesecima na čekanju u Skupštini.

Spajić kaže da poreskom politikom ne žele da privlače sumnjivi kapital.

” Došli smo do računice koja je prošla model MMF-a za testiranje efekata fiskalnih mjera. Statički uticaj na budžetski bilans samo ove mjere bi bio 35 miliona eura. Privreda će imati efekat od preko 200 miliona eura. Uprkos konzervativnosti modela, dobili smo rezultat da bi od druge godine imali rast od 18 miliona eura po prihodima budžeta”, kazao je on.

Ovakve mjere i ovakvi rezultati su ono zbog čega sam se ja i vratio iz Singapura u Crnu Goru. Ovo je kruna napornog rada koji je trajao poslednjih 6 mjeseci. Imamo reformu koja će realno povećati životni standard građana i njihove prihode već od sledeće godine. #EVROPA_SAD 🇲🇪🇪🇺 pic.twitter.com/XuNsD8fteX

— Milojko Spajić (@MickeySpajic) November 4, 2021

Kako je naveo mjera je u suštini fiskalno pozitivna i srednjeročno će imati vrlo dobar učinak na ekonomski rast i deficit budžeta. Spajić je dodao i da će za mjeru Evropa sad biti neophodne izmjene više zakona.

Spajić je najavio da će od 2023. godine rasti penzije.

Ministar je najavio da će Budžet za 2022. biti Skupštini Crne Gore dostavljen 15. novembra.

“Sigurno će uključivati deficit. Ovo je prva godina da se nismo zadužili, a vrlo je izvjesno ni da naredne godine neće biti potrebe za to. Ali ipak, u Budžetu ćemo ostaviti tu opciju da izađemo na tržište”, dodao je Spajić.

Ko će natjerati privatnike da povećaju plate radnicima

Upitan o implementaciji programa Evropa sad u privatnom sektoru i odgovarajući na pitanje ko će natjerati privatnike da povećaju plate radnicima, dražvni sekretar Branko Krvavac je odgovorio da su rješenja za to već u Opštem kolektivnom ugovoru.

“Uz implementaciju svih mjera će naravno biti povećan i inspekcijski nadzor”, najavio je Krvavac na konferenciji za novinare.

Odgovarajući na pitanje kako će se pokriti 270 miliona eura za Fond zdravstva, Krvavac je rekao da doprinosi pokrivaju trenutno samo 50 odsto onoga što je potrošnja za zdravstvo.

“Sistem je bio postavljen tako da su korisnici svi državljani, a plaćali su samo oni koji rade. To nije sistem koji funkcioniše. To je koncept koji se koristio u 19. vijeku”, naveo je on.

Prema njegovim riječima sad idemo na sistem kod koga će paket usluga za građane biti isti, ali će biti finansirani direktno iz budžeta i to najvećim dijelom iz akcizne politike.

Izvor: CdM