Crna Gora će do 2025. godine pozajmiti 2,55 milijardi eura, a u tom periodu će napraviti 1,2 milijarde deficita, pokazuju podaci iz predloga budžeta za narednu godinu koji je manjinska vlada u tehničkom mandatu Dritana Abazovića dostavila Skupštini.
U dijelu dokumenta koji se tiče fiskalnog okvira za naredne tri godine, navedeno je da će nedostajuća sredstvau narednoj godini biti 705 miliona, godinu kasnije 839 miliona, au 2025. godini čak 1,2 milijarde eura, što je za tri godine skoro tri milijarde eura.
U 2023. godini Vlada planira da se zaduži do 600 miliona, u 2024. planirane su pozajmice od 833 miliona, a u 2025. planiraju da pozajme 1,15 milijardi eura.
Deficit budžeta je u narednoj godini planiran na 366 miliona, godinu kasnije na 415 miliona, a u 2025. godini na 441 milion eura, što je ukupno preko 1,2 mil ijarde eura. U ovoj godini, Ministarstvo finansija, koje vodi Aleksandar Damjanović, projektuje preko 400 miliona deficita, a upravo u naredne tri godine Crna Gora će u prosjeku biti u minusu 400 miliona.
Javni prihodi, kako piše u dokumentu, u periodu od naredne do 2025. godine kretaće se od 2,425 milijardi ili 39,3 odsto BDP-a do 2,6 milijardi eura i li 37,8 odsto BDP-a. Javna potrošnja će takođe rasti sa nivoa od 2,79 milijardi ili 45,2 odsto BDP-a do 3.03 milijarde eura ili 44 odsto BDP-a.
– Izdaci budžeta u 2023. godini planiranii suu iznosu od 2,5 milijardi eura ili 40,7 procijenjenog BDP-a i u odnosu na planirane Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o budžetu za 2022. godinu veći su za 129,5 miliona eura ili 5,4 odsto. U strukturi izdataka, tekuća budžetska potrošnja iznosi 2.3 milijarde eura ili 37 odsto BDP-a a kapitalna potrošnja 202,8 miliona eura ili 3.3 odsto BDP-a. Ukupan rast izdatakau 2023. godini prevashodno je rezultat rasta tekuće budžetske potrošnje od čega se najveći dio odnosi na mandatorne rashode čiju visinu opredjeljuju zakonska rješenja. Polazeći od kretanja prihoda i rashoda, bu džetski deficit u sred njem roku kreće se u rasponu od 366,3 miliona eura ili 5,9 odsto BDP-a u 2023. godini do 441,5 miliona eura ili 6,4 odsto BDP-a u 2025. godini. Otplata dugau 2023. godini iznosi 338,1 milion eura i li 5,5 odsto BDP-a sa tendenci jom rasta u sred njem roku na 755,9 miliona eura ili 11 odsto BDP-a u 2025. godini. Shod no kretanju budžetskog deficita i otplate duga, ukupne potrebe zaduživanja u periodu 2023-2025. godine iznosiće 2,7 milijardi eura- piše u dokumentu Vlade.
Porezi i doprinosi na zarade u 2023. godini planirani su u ukupnom iznosu od 535,8 miliona eura ili 8,7 odsto projektovanog BDP-a, što je za 37,1 milion eura ili 6,5 odsto manje u odnosu na p lanirane za 2022. godinu.
– Projektovano smanjenje ove kategorije prihoda rezultat je izmjena Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojima je dotadašnji procenatukupno naplaćenih prihoda od poreza na dohodak koji je pripadao centralnom budžetu smanjen u korist lokalnih samouprava kroz veći procenat ustupljenih prihoda. U projekciju ove kategorije prihodau srednjem roku uključen je projektovani rast zaposlenosti i zarada shodno makroekonomskom okviru, kao i planirana naplata ove kategorije prihoda shodno novom Zakonu o reprogramu poreskog potraživanja. U periodu 2024-2025. godine ova kategorija prihoda će prosječno godišnje rasti po stopi od 4,9 odsto navedeno je u predlogu Vlade.
Porez na dodatu vrijednostu 2023. godini projektovan je u iznosu od 959 miliona eura ili 15,5 odsto BDP-a što je u odnosu na 2022. godinu više za 144,2 miliona eura ili 17,7 odsto. Prihodi od poreza na dodatu vriJednost planirani su shodno projekcijama rasta potrošnje domaćinstava i uvoza shodno makroekonomskom scenariju. U periodu 20242025. godine, kao rezultat projektovanog rasta ekonomske aktivnosti, prihodi po ovom osnovu će prosječno godišnje rasti po stopi od 6,7 odsto, uz stabilno učešće u procentu BDP-a od oko 15,7 odsto.
Akcize na gorivo umanjene do polovine 2023. godine
Vlada planira da produži odluku o umanjenju akciza na gorivo do polovine naredne godine, navedeno je u predlogu budžeta za 2023. godinu. Akcize na gorivo su umanjene od maja iz razloga što su drastično skočile nakon invazije Rusije na Ukrajinu. Akcize su trenutno umanjene za 40 odsto.
Prihodi od akciza u 2023. godini planirani su u iznosu od 271,5 miliona eura ili 4,4 odsto BDP-a, što je za 10,5 miliona eura ili četiri odsto više u odnosu na planirane za 2022. godinu prije svega, usljed planiranog produženja odluke o umanjenju iznosa akcize na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja i tokom prve polovine 2023. godine, a u zavisnosti od kretanja cijena na tržištu naftnih derivata. Naime, projektovani rast ove kategorije prihoda za 2023. godinu bio bi značajno veći u slučaju ponovne primjene akciza na bezolovni benzin i gasna ulja u punom iznosu. U periodu 2024-2025. godine akcizeće prosječno godišnje rasti po stopi od šest odsto usljed, prije svega, projektovane stabilizacije cijena mineralnih ulja i njihovih derivata te i vraćanja akcize na ove proizvode u punom iznosu navedeno je u predlogu budžeta za 2023. godinu.
Izvor: Dan
