Podmorski energetski kabl između Crne Gore i Italij e je projekat koji prevazilazi crnogorske granice, a uz fi nansij sku vrij ednost i impozantne tehničke parametre, to najbolje pokazuje činjenica da je uvršten na zvanične liste projekata od značaja za Evropsku uniju i Energetsku zajednicu. Višestruk je interes Crne Gore u tom poslu, ocijenio je savjetnik predsjednika Vlade za energetiku Ljubo Knežević u intervjuu za časopis Pogled.
“Za građane to, prije svega, znači pouzdanije napajanje električnom energijom i širi izbor snabdjevača, odnosno bolji tretman od strane energetskih kompanija, podstaknut konkurencijom”, naglasio je Knežević.
Uz to koji su benefi ti od projekta gradnje kabla, Knežević je govorio i o tome šta bi gradnja u oblasti energetike, gdje nema većeg energetskog objekta od 1982. godine, donij ela građevinskom sektoru, šta se očekuje od otvaranja tržišta električne energij e, koje nij e zaživjelo, kao i da li je Vlada sigurna u gradnju drugog bloka termolektrane u Pljevljima, odnosno da li je to isplativ projekat.
Podmorski energetski kabl između Crne Gore i Italije je jedan od važnij ih projekata. Do kad procjenjujete da je realno moguće da bude završena gradnja i koju korist će od toga imati Crna Gora?
“Podmorska elektroenergetska interkonekcij a između Crne Gore i Italij e je jedna od najvećih tekućih investicij a u elektroprenosnu infrastrukturu u Evropi. Finansij ska vrij ednost, impozantni tehnički parametri, ali i činjenica da se radi o projektu koji je uvršten na zvanične liste projekata od značaja za Evropsku unij u i projekata od značaja za Energetsku zajednicu, govore o važnosti koja prevazilazi crnogorske granice. Interes Crne Gore je višestruk. U prvom redu, otvaranje novog koridora, koji povezuje Balkansko i Apeninsko poluostrvo, kreira sasvim novi tranzitni pravac u Jugoistočnoj Evropi, sa težištem u Crnoj Gori. U praksi to znači da će nacionalni prenosni sistem biti značajno više iskorišćen i to za potrebe drugih elektroenergetskih sistema, odnosno da će se ostvariti prihodi vezani za tranzit električne energij e. Drugi nivo benefi ta donosi povezivanje tržišta električne energij e sa stabilnim i likvidnim italij anskim tržištem. Izvjesnost ulaska u pogon kabla tokom naredne godine već izaziva veoma ozbiljna interesovanja investitora specij alizovanih za ulaganja u proizvodnju električne energij e. Ulaganja na principima slobodnog tržišta – dakle bez direktnih ili indirektnih državnih garancij a i sličnih budžetskih rizika i opterećenja. Ovako stabilan cjenovni signal od presudnog je značaja za valorizacij u energetskih potencij ala kojima raspolažemo. Treći segment odnosi se na pokretački impuls, koji je projekat nesumnjivo dao i domaćem i regionalnom elektroenergetskom sektoru. Do sada realizovani dio projekta poslužio je kao osnov za snažnu podršku Evropske unij e, kroz konkretne fi nansij ske benefi te. Grantom u iznosu od 25 miliona eura za potrebe realizacij e crnogorske sekcije Trans-Balkanskog koridora, naš sistem postaće efi kasnij i i priuštivij i domaćim korisnicima. Ukratko, radi se o energetskom mostu, koji objema stranama donosi uobičajene benefi te slobodnog protoka kapitala i, u ovom slučaju, energij e. Za građane to prij e svega znači pouzdanij e napajanje električnom energij om i širi izbor snabdjevača, odnosno bolji tretman od strane energetskih kompanij a, podstaknut konkurencij om.”
Šta bi gradnja u oblasti energetike, gdje nema većeg energetskog objekta od 1982. godine, donij ela građevinskom sektoru?
“Prilično je očigledno da bi izgradnja konvencionalnih hidroelektrana donij ela novu tražnju u građevinskom sektoru. Govorimo o investicij ama koje za samo dva projekta dosežu oko 800 miliona eura, od čega se više od pola iznosa vezuje za građevinske radove. No, nij e to jedini benefi t. Za razvoj društva ne manje važno je i iskustvo, koje bi naši stručnjaci sticali tokom realizacij e ovih višegodišnjih projekata. Tridesetpetogodišnja pauza u izgradnji velikih proizvodnih objekata u oblasti konvencionalne elektro-energetike, osim nekorišćenja energetskih potencij ala, negativno je uticala i na angažovanje stručnih potencij ala. Njima Crna Gora zasigurno raspolaže, ali moramo uvaziti cinjenicu da je u pitanju kadar koji u svakom društvu zahtijeva permanentno usavršavanje na konkretnim izazovima.”
Da li je Vlada sigurna u gradnju drugog bloka termolektrane u Pljevljima, odnosno da li je to isplativ projekat? Iz Energetske zajednice su nedavno ukazali da gradnja TE na ugalj ima opadajući trend u Evropskoj uniji te da je potrebno dobro ekonomski sagledati takvu investicij u u kontekstu trendova na duži rok.
“Zapažanja Sekretarij ata Energetske zajednice su prilično precizna i date sugestij e tretiramo kao dobronamjerne savjete. Prirodno je da se ovako velike investicij e sagledavaju u kontekstu uočenih trendova i prij e početka reealizacije i tokom realizacij e, što se činilo i što činimo.
Crnogorski konvencionalni energetski resursi su ograničeni. Sa druge strane, potrebe za energij om, nakon dramatičnog pada sa početkom globalne ekonomske krize, ponovo poprimaju trend stabilnog rasta. To je dobar signal. Povećana potražnja za energij om ukazuje, između osalog, na rast privredne aktivnosti u zemlji. Odgovorna energetska politika polazi od pretspostavke da domaća energetika ne smij e biti usko grlo privrednog razvoja države. Samo u 2008. godini Crna Gora je uvezla energij e i energenata u vrij ednosti od oko 360 miliona eura.
Dakle, jedan godišnji račun za uvezenu energij u bio je dovoljan za realizacij u investicij e drugog bloka termoelektrane Pljevlja. Elektrane koja godišnje proizvede električne energij e u vrij ednosti od preko pedeset miliona eura. Čak i u uslovima današnje, značajno smanjene industrij ske potrošnje električne energij e u zemlji govorimo o neto uvoznom računu od oko 120 miliona eura na godiš- njem nivou.
Dakle, svake tri godine naše društvo zamij eni jednu termoelektranu sa ekonomij ama koje proizvode dovoljno energij e za nedostajuću energij u. Ta frapantna činjenica ovu, kao i prethodnu Vladu, čini sasvim uvjerenom da se pljevaljski energetski potencij ali moraju iskoristiti. Iskoristiti na način koji predstavlja tehno-ekonomski optimum između nacionalnih energetskih, ekoloških i socio-ekonomskih interesa, uz puno uvažavanje preuzetih međunarodnih obaveza. Sve do sada sprovedene analize ukazuju na fi nansij sku isplativost projekta, a njegov širi društveni benefi t je, kao što se vidi iz prethodnog, neupitan.”
Formiranje nacionalne berze električne energije
Kako ste zadovoljni otvaranjem tržišta električne energije, koje nij e zaživjelo bez obzira na ispunjavanje formalnih uslova za njegove funkcionisanje?
“Formalni preduslovi za otvaranje tržišta ipak su samo preduslovi. Za likvidnost tržišta mnogo je važ- nij a suština – postojanje adekvatne ponude i tražnje. Veličina našeg sistema ne nosi potrebnu atraktivnost za velike trgovce električnom energij om, koji su prisutni u regionu. Zbog toga i najmanja administrativna prepreka može presudno uticati na njihovu odluku da ne budu aktivno prisutni u Crnoj Gori. Očekujem da će formiranje nacionalne berze električne energij e, na kojem se intenzivno radi ovih dana, tokom naredne godine dati neophodan impuls snažnom razvoju konkurencije. Već imamo nekoliko licenciranih snabdjevača, koji pažljivo čekaju momenat da ponude potrošačima bolje uslove od onih koje trenutno nudi Elektroprivreda Crne Gore. Samo likvidno nacionalno tržište, dobro povezano sa susjednim tržištima, koje pruža sigurnost učesnicima sa obje strane može nas dovesti do konačnog cilja – bogate i konkurentne ponude za domaćeg potrošača. Vjerujem da je dužnost svih segmenata vlasti, civilnog društva i energetskih subjekata da stvorimo stabilan ambij ent u kojem će se to i dogoditi.”
