Ideja da gotovo svaki građanin, koji ima novca za jedan kvadrat, može da bude investitor, čini se da se dobro primila u Srbiji. Barem ako se po jutru dan poznaje, piše Danas.

Svi kvadrati prve zgrade kraudinvesting projekta Investiram na kvadrat „planuli“ su za svega sedam minuta od kada su otvorene prijave.

Prema projektu, zgrada će imati 1.880 kvadrata i nalaziće se u Ustaničkoj ulici u Beogradu.

Trenutno se vrši obrada pristiglih podataka, ali za sada je već poznato da će ova zgrada imati 207 različitih investitora, a da najviše njih želi da uloži novac u po jedan kvadrat.

Organizator i autor projekta „Investiram na kvadrat“ i glavni urednik portala Kamatica.com Dušan Uzelac za Danas kaže da su znali da je interesovanje veliko, ali da nisu očekivali da se prijave popune ovako brzo.

„To je nova ideja i novi koncept, trebalo je odgovoriti na dosta pitanja. Mi smo imali serije mejlova i uživo predstavljanja projekta i razgovara sa investitorima… Trudili smo se da sve odgovore damo građanima, ali nismo u potpunosti imali povratnu informaciju. Jedno je interesovanje za nešto, ali drugo konkretizacija u smislu transakcije“, navodi on.

Uzelac naglašava da su se trudili da čitav proces bude fer.

„Često su nam postavljali pitanja da li će izvisiti manji investori zbog većih, ali to se nije desilo. Preko 200 ljudi je na spisku, pošto su nam prioritet bili oni koji hoće jedan kvadrat, jer je ideja bila da njima obezbijedimo mogućnost za investiranje“, ističe naš sagovornik.

Ono što je bitno ovdje, kako dodaje, jeste da su svi u tome zajedno.

„Najčešće pitanje je bilo šta ako dođe do potresa na tržištu, šta ćemo mi da radimo? Potresi se svima dešavaju, to je teško predvidjeti. Mi ovdje imamo zajednički cilj, da novac stavimo na gomilu, da ga upotrebimo za nešto profitabilo i da taj profit podijelimo“, objašnjava on.

Kada se zgrada izgradi, stanovi se prodaju i profit se dijeli, objašnjava Uzelac i dodaje da je u tom smilsu model jednostavno objasniti građanima.

„Napravili smo model da svako ko ima novca minimum za jedan kvadrat bude ravnopravi učesnik, ne pravimo razliku između onih koji finansiraju jedan, 10 ili 100 kvadrata“, naglašava on.

Kada je u pitanju zarada, Uzelac kaže da je projektno jasno kolika bi ona trebalo da bude.

„To je na nivou od jedan odsto mjesečno. Na nivou celog projekta je predviđeno da bude od 25 do 30 odsto profita i to kada se podijeli na 24 meseca koliko je predviđeno da traje projekat, to je oko tih jedan odsto mjesečno“, pojašnjava on.

Ipak, kako ukazuje, svima je nepozanata buduća vrijednost nekretnine.

„Ne postoji stručnjak koji može da projektuje buduću vrijednost nekretnine, ona se saznaje u momentu satavljanja proizvoda na tržište, ali možemo da očekujemo da ne bude ispod proizvodne cijene“, navodi Uzelac.

Proizvodna cijena kvadrata na toj lokaciji u ovom trenutku, kako otkriva, je 1.862 eura, što je ujedno i vrijednost ovog investicionog kvadrata.

„A prodajna vrijednost investicionog kvadrata će biti 2.750 eura po našim trenutno projektovanim cijenama, to su cijene projektovane prije nekoliko mjeseci kada smo radili tu tržišnu analizu. Međutim, to se već promijenilo, ali se promijenilo na bolje, jer se kvadrat u tom kraju sada već prodaje za 3.100 eura“, objašnjava on.

Uzelac naglašava da oni prave detaljane analize svega, kako bi što preciznije ustanovili i troškove i prihode.

„Ipak, svako mora da razumije da su to projektovane vrijednosti i da postoje odstupanja. Može da se ostvari i viši i niži prihod od onoga što smo projektovali. To je ono što investiranje nosi“, upozorava naš sagovornik.

On objašnjava i da je proces dizajniran tako da čin rezevacije nije formalan.

„To nije ugovor niti predugovor, nego su se ljudi koji žele da učestvuju registrovali na sajtu, gde ih mi identifikujemo, ali nisu se tim klikom obavezali, samo je to izjava zainteresovanosti. To se kasnije pretvara u ugovor i zatim sledi transakcija. Proces je dizajniran tako da u slučaju da nema dovoljno interesovanja niko ne bude oštećen i da ne mora novac da se refundira“, pojašnjava Uzelac.

On otkriva i da je naredni projekat planiran za februar ili mart naredne godine.

„Moguće je to da bude i prije, ali ipak projekat mora da prođe ozbiljnu analizu prije nego što postane zapravo projekat. Mora da prođe kroz pet koraka, to su pravno-imovinska, zatim urbanistička analiza, građevinska, finansijska i tržišna analiza“, navodi Uzelac.

Koliko su ovakva ulaganja pouzdana za male investitore?

Finansijski savjetnik Vladimir Vasić ovo vidi kao odličan način da se nađe alternativa.

„Na našim prostorima nema mnogo mogućnosti za investiranje. Rast štednje je značajan, kako dinaraske, tako i euro. A šta je alternativa štednji, jedino neka vrsta investicije“, objašnjava on.

Kako dodaje, mali investitori sa malim iznosima kada se pomnože sa velikim brojem, dobije se masa.

„Ja bih rekao da je to jedan od načina da se oživi drugačiji pristup investiranju i zaradi, uz umjereni rizik, jer kod nas tržište nekretnina još uvek funkcioniše“, kaže Vasić.

On smatra da bi ovo bio dobar primjer i za druge projekte.

„Prvo mi na pamet padaju projekti u poljoprivredi i drugim djelatnostima gde ne mora isključivo banka da bude ta koja pozajmljuje novac“, smatra naš sagovornik.

Vasić poručuje da bi i naša berza, takođe, mogla na ovaj način nešto da uradi kako bi se oživjelo tržište kapitala.

„Onda bi ljudi sigurno deo svoje štednje preusmjerili na investicije, a one donose radna mjesta, nove mogućnosti i novu priliku za rast“, ističe on.

S druge strane, ovlašćeni procenitelj nekretnina Nikola Seneši nije toliko optimističan. On smatra da je ovo pokazatelj da projektno finansiranje prestaje da funkcioniše kao takvo.

„Ljudi traže alternativni način finansiranja. Svuda na zapadu postoji „fractional ownership“, odnosno to posjedovanje manjih djelova neke stambene ili poslovne jedinice“, objašnjava naš sagovornik.

Međutim, Seneši smatra da je problem što ne postoje garancije da će projekat biti urađen.

„Pozvani su ljudi da se prijave, ali ljudi čak ni kada uplate novac, nemaju garanciju da će im se novac vratiti, jer ne postoji istorija ovakvog načina finansiranja kod nas“, ukazuje on.

Seneši to pojašnjava riječima da dok novac ne legne na račun, mi ne znamo da li taj projekat radi.

„Pošto se taj projekat radi bez nekog avansa, on je vrlo spekulativne prirode. Skupili su se ljudi, ali je pitanje da li će same uplate ići tako lako. Postoji više rizika, ne samo da li će ljudi uplatiti novac, već i ako uplate da li će dobiti novac nazad“, poručuje on.

Seneši pita i šta će se desiti ukoliko ne bude išla prodaja stanova.

„Ukoliko investirate na berzu, tu imate istoriju nekih prinosa, ovdje toga nema. Ovdje zavisite od toga da li će neko kupiti stan na toj lokaciji ili neće. Tržište je u dubokoj krizi, inače bi ljudi kupovali stanove na takvim lokacijama i ne bi bilo potrebe da to finansira neko drugi“, zaključuje on.