Pejaković je istakao da od rizika zavise i nivoi kamatnih stopa.

“To ne znači da banke izbjegavaju rizike nego ih uzimaju na razumnom nivou. Sa smanjivanjem rizika možemo očekivati smanjenje kamatnih stopa, sa smanjenjem uticaja pandemije, sa povećanjem privrednih aktivnosti, gdje možemo očekivati od turizma pozitivnije efekte, građevinarstva, energetike. Kada se podigne opšti standard i u nižim kamatnim stopama i kada infrastrukturno uredimo sistem, u smislu funkcionisanja i sudstva na kraju krajeva, naplate loših potrživanja, itd. možemo očekivati smanjenje kamatnih stopa”, objašnjava Pejaković.

Pravna lica ipak imaju čemu da se nadaju.

“Ono što možemo da najavimo, biće niže stope za mala i srednja preduzeća, jer je potpisan ugovor između komercijalnih banaka i države, gdje manji dio tih sredstava je upotrijebljen tokom prethodne godine posebno za finansiranje u pandemijskom periodu. Veći dio tih sredstava biće plasiran tokom ove godine, tako da će tu biti niže kamatne stope”, kazao je on.

Pejaković ističe da se banke imaju čime pohvaliti.

“Inače u poplavi rasta cijena od građevinskog materijala do osnovnih životnih namirnica možemo se pohvaliti da u bankarskom sektoru imamo kontinuitet pada kamatnih stopa iz godine u godinu”, kazao je on.

Dodao je da imaju dovoljno sredstava da odgovore na svaku tražnju.

Govoreći o uticaju pandemije na banke, on je rekao da imaju rast od 18 odsto novoodobrenih kredita u odnosu na prošlu godinu.

“Tokom 2020. godine odobreno je 908 miliona novca za kredite, a tokom 2021. 1,113 milijardi. Imamo taj trend rasta koji nije beznačajan”, kazao je on.

Izvor: RTCG