Kada je nebo nad Sarajevom jedne noći prošlog mjeseca bilo osvijetljeno u duginim bojama, lokalnim stanovnicima se moglo oprostiti ako su se pitali zašto. Malo njih je znalo da je riječ o kineskoj Novoj godini.
Ali za veliki vatromet i potonji kulturno-zabavni program unaprijed je znalo desetak bosanskih zvaničnika koji su prisustvovali proslavi, suptilnom znaku sve većeg otiska Pekinga u regionu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Dok bivše jugoslovenske republike Srbija, Crna Gora, Kosovo, Sjeverna Makedonija i Bosna i Hercegovina sve gledaju ka Evropskoj uniji, Kina pokušava da utaba svoj balkanski Put svile.
“Vatromet je mali, simboličan primjer rastućeg uticaja Pekinga na Zapadnom Balkanu”, rekao je Jasmin Mujanović, analitičar Balkana koji živi u SAD:
“Mislim da običan narod na Balkanu ne shvata mjeru u kojoj je Kina vrlo brzo postala činilac u regionalnoj politici. Ali lokalne elite svakako shvataju”.
Dolazak Kineza na Balkan nije slučajan.
Predsjednik kine Si Đinping je 2015. najavio Inicijativu pojas i put vrednu 900 milijardi dolara za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slijede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.
Dio ciljane rute je Zapadni Balkan, gdje je krvavi raspad bivše Jugoslavije 90-ih ostavio šačicu republika u ekonomskom rasulu i s potrebom za nove finansijske izvore da se popravi šteta.
EU je ulagala vrijeme i novac u region, ali analitičari kažu da joj nedostaje fokus pošto se bavi unutrašnjim podelama oko toga kako da primi novi talas siromašnijih zemalja dok i dalje vari runde širenja koje su u poslednjih 15 godina dovele 11 zemalja Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza.
Moskva, koju je EU pokušavala da odvrati od regiona, viđena je kao tradicionalni saveznik. Ali je na nju takođe gledano sa sumnjom poslije pet decenija sovjetske dominacije.
U međuvremenu, SAD, nekada veoma uključene na Balkanu, izgleda da su se okrenule ka sebi, pokazujući malo ranijeg interesovanja.
“Proces integracija je bio glavni stabilizacioni mehanizam EU u regionu, nastojanje koje sada nazaduje usled izazova s kojima se sama EU suočava i usljed sporne posvećenost preostalih zemalja kandidata”, rekla je Nani Klepi, politička i bezbjednosna analitičarka iz DAVA stratedžik analisis (DAVA Strategic Analysis).
“Prema tome, većini zapadnobalkanskih zemalja je sada očajno potreban alternativni saveznik koji može ponuditi bližu saradnju i dotok kapitala”, dodala je ona.
Tako ulazi Peking koji je iskoristio tu slabost kao kapiju za povećani ekonomski i politički uticaj.
Zasigurno, EU je i dalje najveći igrač na Balkanu, pokrivajući dvije trećine direktnih stranih investicija (FDI) u regionu.
Ali kineske banke, s podrškom vlade kod kuće, pohitale su da postanu vodeći kreditori u regionu obezbeđujući brze i lake uslove kakve drugi nisu spremni da rizikuju.
Analitičari kažu da rast kineskog uticaja može napraviti opasnost od razdora između Balkana i EU, podrivajući spremnost običnih građana i vladinih zvaničnika da podrže i sprovedu teške reforme koje su regionu potrebne da bi se eventualno pridružio Uniji.
“Kina ima prilično jasne ekonomsko-političke ciljeve širom istočne Evrope: da stvori infrastrukturu neophodnu za širenje svoje inicijative u Evropi i, gde je moguće, da slabe lokalne privrede uhvati u zamku dužničke zavisnost kojom će biti u obavezi prema Pekingu i dati Kini stepen diplomatskog i političkog uticaja”, rekao je Mujanović, autor knjige “Hunger And Fury: The Crisis Of Democracy In The Balkans”.
“Kina nije ‘balansirajući’ element, to je još jedna autoritativna sila koja pokušava da ispuni svoje – često prilično destabilizujuće – ciljeve u vakumu stvorenom uzmicanjem EU i SAD, i nekompetentošću na Zapadnom Balkanu”, dodao je on.
Samo u Srbiji, kineske institucije su pozajmile oko tri milijarde dolara za projekte između 2007. i 2017, što uključuje most Mihajlo Pupin preko Dunava, brzu železnicu između Beograda i Budimpešte i kupovinu smederevske železnice.
Srpsko Ministarstvo infrastrukture je procenilo ukupnu vrednost projekata o kojima se pregovora s kineskim finansijerima na oko šest milijardi dolara, s mnogim kineskim firmama koje dobijaju ugovore preko te veze kao deo uslova finansiranja.
Dotok novca se ne zaustavlja na srpskoj granici.
Kineske kompanije pomažu izgradnju autoputa u Crnoj Gori koji će eventualno spojiti luku Bar i srpsku prijestonicu, kao i izgradnju mosta na moru na jugu Hrvatske.
Skoro su poslanici u BiH odobrili garancije za kineski zajam za pomaganje projekta proširenja termoelektrane u severoistočnom gradu Tuzla iako je agencija EU za energetiku saopštila da bi se time prekršila pravila Unije o subvencijama.
“(Zapadnobalkanske države) su pozdravile prijeko potrebnu pomoć, trgovinu i dotok investicija koje se postojano uvećavaju i u nekim oblastima su konkurencija ekonomskim interesima Evropske unije”, navodi se u analizi Minhenskog bezbjednosnog izveštaja 2019. koji je objavljen u februaru.
Taj rast uticaja je privukao pažnju zvaničnika EU koji su izrazili zabrinutost da li je Unija potcijenila rastuće prisustvo Pekinga na Balkanu.
Johanes Han (Johannes Hahn), komesar EU zadužen za pregovore sa zemljama koje žele da uđu u Uniju, rekao je u intervjuu Fajnenšl tajmsu (The Financial Times) ranije ovog mjeseca da je zabrinut što neke balkanske zemlje mnogo pozajmljuju od Kine da plate infrastrukturu i povećavaju opasnost od dugoročne štete po svoje krhke privrede.
Alan Rajli (Riley), viši savjetnik Institjut of stejtkraft (The Institute od Stetecraft) u Londonu, slaže se.
On brine da će Balkan biti uvučen u mrežu finansiranja zajmova za koje “nema realističnog izgleda da se ekonomski isplate” i samo uvećavaju dužničko opterećenje, tako povećavajući kineski uticaj.
“Za zemlje širom regiona najbezbjedniji i najefikasniji način za odnose s Kinom je preko EU”, rekao je on.
(RSE)
