Evropi je potrebno više solidarnosti i trebalo bi da preraste u jednu saveznu državu, kaže dobitnik Nobelove nagrade za mir Leh Valensa u intervjuu za Deutsche Welle.
Većina Evropljana na istoku i jugoistoku kontinenta zna šta se u protekle dvije decenije u Poljskoj dešavalo. Znaju za demokratske promjene i ekonomski napredak, kojem ste upravo vi doprinijeli.
Ipak, desetine hiljada Poljaka nedavno je izašlo na ulice glavnog grada, kako bi demonstriralo protiv politike vlade liberala, na čelu sa Donaldom Tuskom. Istovremeno, nacionalno-konzervativna opozicija i njen šef Jaroslav Kačinjski svu su popularniji, ako je suditi prema posljednjim anketama. Šta se to u Poljskoj dogodilo?
– Kao prvo, mi nismo imali 100 godina za razvoj demokratije u našoj zemlji, morali smo pod maksimalnom brzinom da uhvatimo korak sa Zapadom. Pri takvom ubrzanju mnogo toga se akumulira.
Drugo, šta je stotinu hiljada ljudi naspram 40 miliona? Kada bismo govorili o nezadovoljstvu u bilo kojoj drugoj zemlji, čak i u bogatim državana, uvjeren sam da bi protesti bili još veći.
Treće, naša demokratija se potvrdila. Jeste, postoje protesti kojim se izražava nezadovoljstvo, ali to su ipak mirni protesti. S druge strane, to nezadovoljstvo građana odraziće se, po logici stvari na naredne izbore. Drugim riječima, Poljska je prošla na ispitu demokratije i može da posluži kao primjer u tome, kako se treba nositi sa nezadovoljstvom.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
U jednom intervju za njemačke medije, rekli ste kako bi Njemci trebalo da budu hrabriji u demonstriranju većeg uticaja na prilike u Evropi. Pri tome, upravo je Njemačka zbog svojih uslovljavanja u vremenima krize, postala prilično neomiljena zemlja. Angela Merkel je u Grčkoj završila kao lik u karikaturi sa sve uniformom nacističkih vojnika. Kako vi gledate na evropsku politiku Njemačke?
Uvijek je bilo tako. Politički lideri su uvek na meti takvih napada. Njemačka kao što znamo igra važnu ulogu u ključnim segmentima evropske politike. Ali Njemci znaju da preuzmu odgovornost u vremenima krize.
Oni razmatraju mogućnosti kako bi se problem riješio, dakle razmišljaju o budućnosti. I tako bi trebalo da bude i u budućnosti. U vremenima, kada nestaju granice, radi se samo o jednom – o Evropi, a ne o tome šta je njemačko, a šta poljsko.
Ne bi trebalo više da razmišljamo u okvirima nacionalnih granica. Ima toliko novih tema koje bi trebalo da nas okupiraju. Tema poput protoka informacija, ekologije, kriza kao što je bankarska. Jer nije više samo jedna banka u pitanju. Od presudnog značaja je uspostavljanje odgovornog ponašanja banaka u Evropi.
Ima tu i drugih monetarnih pitanja. Ali važno je rješavati i druge probleme. Evropi je potrebna dobra mreža auto-puteva, recimo u Albaniji. U drugim djelovima kontinenta nema dovoljno novca za takve projekte. Zato bi Njemačka mogla da preuzme troškove, ali tako da joj se taj novac vrati za 50 godina. Smatram da taj novac ne bi trebalo držati u slamaricama.
Iako je Drugi svjetski rat okončan još prije 70 godina, stereotipi i predrasude o Njemačkoj i dalje postoje. Zar situacija ne bi bila još gora, ako bi Njemci sada počeli da grade puteve po cijeloj Evropi?
Ne, jer za uspješnu evropsku integraciju neophodno je ostvariti blagostanje u Evropi. Konflikte možemo da prevaziđemo samo ako poboljšamo uslove života u svim krajevima, pa tako i izgradnjom auto-puteva.
Postoji toliko takvih zadataka. Uzmimo na primjer komunikacije. Države koje imaju novca trebalo bi da pomognu siromašnijima, koji bi to naravno mogli polako da otplaćuju. To je dobar posao za sve. Ova generacija bi trebalo da počne da gradi državu Evropu, ali to mora da čini vrlo pažljivo.
