Richard Branson je na svom blogu u magazinu ’Entrepreneur’ na pitanje čitaoca: ‘Koji biste savjet dali nekome ko ima potencijal, ali ne i samopouzdanje, da započne uspješan biznis?’ , dao ovakav odgovor:

„Mnogim ljudima nije lako da napuste siguran posao. Dok su neki rođeni preduzetnici, spremni i voljni da ugrabe svaku poslovnu priliku, drugi su rezervisaniji i njih je potrebno pogurati. Ovo ne znači da oni neće postati odlični preduzetnici, jer uspjeh svakako nije rezervisan za određeni tip ličnosti.

U okviru neprofitne organizacije Virgin SturtUp, radimo sa ljudima koji tek ulaze u preduzetničke vode, i tokom rada u prethodnih godinu dana smo shvatili da postoji problem, jer dosta talentovanih ljudi misli da je preduzetništvo van njihovog domašaja, što je prava šteta. Dio posla koji tamo obavljamo je mentorski rad kojim pokušavamo da pokažemo da vođenje posla nije nikakav neostvarivi san, već vrlo realna mogućnost.

Pokušajte da pronađete nekoga ko je već sve to prošao u sferi kojom želite da se bavite. Vrlo je moguće da je ta osoba nekada imala iste sumnje i strahove koje vi imate danas.

Drugi čest razlog zašto su ljudi suzdržani kada je u pitanju preduzetništvo je ubjeđenje da kada postajete preduzetnik, vi zapravo ulažete sve svoje resurse u jednu ideju nadajući se najboljem. Ali to ne mora biti tako, može se započeti mali biznis koji se kasnije može razviti u nešto veće.

Ponekad je potrebno da osjetite podršku svojih mušterija, i da to bude dovoljno da mali projekat postane ozbiljan biznis. Richard Reed osnivač kompanije Innocent Drinks, koja proizvodi najpopularnije napitke u Britaniji, svoj biznis je započeo ovako: On i dva prijatelja su imali sigurne poslove u dobrim firmama, a onda su jednog vikenda prije 15 godina napravili određenu količinu sokova i otišli na muzički festival da ih prodaju. Ispred svog štanda su postavili tablu na kojoj je pisalo: „Da li da napustimo svoje poslove i da se posvetimo pravljenju sokova?“, i stavili su dvije kante, na kojima je pisalo ’da’ i ’ne’. Nakon što bi popile sok, mušterije bi davale svoj odgovor bacajući čašu u jednu od kanti. Po završetku festivala imali su punu kantu čaša koja je podržala njihovu ideju. U ponedeljak je svako otišao na svoj posao i dao otkaz. Taj vikend je bio odskočna daska za, danas, cijenjenu kompaniju vrijednu više miliona.”