Dvije informacije, jedna iz Amerike i druga iz Europe, napravile su danas pravi potop na tržištima širom svijeta. Uplašeni investitori počeli su da povlače milijarde eura iz imovine. Bitkoin je pao na najniži nivo u posljednjih 18 meseci, a u debelom minusu su i akcije tehnološlih kompanija, čak i zlato.
Novi podaci o inflaciji u Americi očigledno su više nego zabrinjavajući, ali i toliko važni da su na njihovu objavu investitori automatski odreagovali. Najveća kriptovaluta na svijetu po tržišnoj kapitalizaciji pala je jutros za čak 8,9 odsto na 24.906 dolara, na najniži nivo od decembra 2020.
Pale su i druge kriptovalute, pa je praktično cijelo tržište u crvenom. Eter je jutros izgubio 10 odsto vrijednosti, a ozbiljne minuse bilježe i akcije mnogih tehnoloških kompanija. Apple je izgubio 4 odsto vrijednosti, Tesla tri, Majkrosoft 5…
U minusu je i zlato koje, inače, važi za sigurno utočište i meku za ulaganje kada inflacija divlja.
Ključni razlog su novi podaci o inflaciji u Americi koji ukazuju da nije bilo gore u posljednjih 40 godina. Ulje na vatru dodala je i informacija koja je stigla iz Evrope. Nakon redovne sjednice, Evropska centralna banka je objavila da će u julu ugasiti subvencije privredi eurozone i prvi put od 2011. godine podići ključne kamatne stope kako bi zauzdala inflaciju. Poskupljenja se u eurozoni, inače, kreću na rekordnim nivoima od oko osam odsto u prosjeku.
Potrošačke cijene u Americi su porasle za 8,6 odsto prošlog mjeseca u odnosu na 12 mjeseci ranije, brže od rasta u aprilu od 8,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je Ministarstvo rada.
Na mjesečnom nivou, cijene su skočile za 1 odsto od aprila do maja, i to je strmoglav rast sa povećanja od 0,3 odsto od marta do aprila. Za veći dio tog povećanja krive su mnogo veće cijene gasa.
Visoka inflacija je takođe primorala Federalne rezerve na ono što će verovatno biti najbrža serija povećanja kamatnih stopa u posljednje tri decenije.
Velika američka inflacija nameće ozbiljne pritiske na porodice, primoravajući ih da plaćaju mnogo više za hranu, gas i kiriju i smanjujući njihovu mogućnost da priušte diskrecione stvari, od frizura do elektronike. Ljudi sa nižim prihodima posebno se bore jer, u proseku, veći deo njihovog prihoda ide na potrepštine.
Loše poruke šalje i Lagard!
Evropska centralna banka saopštila je da će povećati kamatne stope prvi put od 2011. godine na sastanku sljedećeg mjeseca. Saopšteno je i da će u julu ugasiti podsticaje za ekonomije eurozone.
Redovni krizni pandemijski program kupovine obveznica (trebalo je da bude ugašen ove jeseni, ali raspored je poremetio rat u Ukrajini. Zato je ECB najavila da će program za podsticanje ekonomije eurozone koji je pokrenut nakon dužničke krize ugasiti 1. jula.
Banka je saopštila i da namjerava da podigne stope za 25 baznih poena i da će okončati svoj program kupovine obveznica 1. jula.
ECB je takođe ostavila otvorena vrata za veće povećanje u septembru, jer pokušava da stavi pod kontrolu rastuću inflaciju, piše Blic.
„Gledajući dalje unaprijed, Upravni savjet očekuje da će u septembru ponovo podići ključne kamatne stope ECB“, navodi se u saopštenju centralne banke.
„Visoka inflacija je veliki izazov za sve nas“, rekla je predsednica ECB Кristin Lagard . „Cijene su takođe snažnije porasle zbog obnovljenih uskih grla u snabdijevanju i zbog oporavka domaće tražnje, posebno u sektoru usluga, kako se naša privreda ponovo otvara.
