Rast BDP-a na nivou svijeta će prema prognozama biti 3,2 odsto u 2024, a naredne godine 3,3 odsto. Niko, međutim, ne govori koliko su to niže stope rasta u odnosu na prije deset godina.
I euro zona počinje da raste, očekuje se da će Njemačka povući taj rast, ali se malo pominje koliko je tržište poremećeno i promijenjeno. Čak smo nedavno mogli da pročitamo da čuveni proizvođač automobila WV otpušta radnike i to baš u Njemačkoj.
U azijskim zemljama EME očekuje se rast 5,2 i normalno je da te zemlje u sadašnjem trenutku razvoja rastu toliko. Srednja i centralna Azija će rasti oko četiri odsto“, ovim brojkama je svoje izlaganje započeo Dušan Vujović, konsultant Svjetske banke u uvodnom predavanju na Finance Day, konferenciji koju je organizovala kompanija Comtrade.
Srbija će, prema njegovim riječima, rasti četiri odsto, a očekuje se stabilna stopa rasta, održiva platnobilansna situacija, kao i smanjenje stepena zaduženosti.
Vujović je ukazao na to da je Evropa izgubila ogroman dio učešća u BDP-u Evrope. Njeno učešće je 1990. bilo 34 odsto, a danas je svega 20 odsto. S druge strane, SAD nije izgubio ni jedan procentni poen učešća i raste proporcionalno. A Kina je sa jedan odsto došla do 17 odsto.
„Učešće Evrope je u konstantnom padu, a to je jako važan podatak za nas jer je Srbija snažno oslonjena na evropska tržišta“, istakao je Vujović.
Šta je sa produktivnošću? Dio rasta BDP-a se ne može pripisati faktorima proizvodnje (radu i kapitalu).
„Za produktivnost su danas važni obrazovanje, zdravstvo, efikasna administracija, logistika; zatim efikasna alokacija resursa. Produktivnost Evrope značajno opada, ali Evropa to ne vidi. Lijepo je da vi u Zapadnoj Evropi imate sve, ali ako to makroekonomski ne možete da podržite, onda je to ‘šarena laža’“, naglasio je Vujović.
Srbija je, kako je rekao, u spoljnoj trgovini uradila mnogo, ali ne dovoljno, prije svega jer je kurs precijenjen bar 50 odsto.
„U nekim sektorima to nema velikog značaja, ali poljoprivrednike, na primjer, pogađa strašno kao i sve one koji koriste domaće resurse“, rekao je Vujović.
A gdje je Srbija? Vujović je rekao da Srbija smanjuje inflaciju u pravcu ciljane stope, popunjava fiskalne rezerve, a povećava javne investicije što je, kako kaže, svjesna mjera sa ciljem da se podigne produktivnost i utiče na rast BDP-a.
„Realan rast plata i penzija nije veliki, što se vidi kada se one pretvore u evro. Da ste prošle godine kupili evro, danas biste mogli da kupite manje nego prošle godine i to nikada nije bilo u posljednjih 50 godina“, naglasio je on.
Međunarodni monetarni fond i Svjetska banka, podsjetio je, hvale Srbiju da je popravila stanje u energetici, ali, napominje, da EPS i dalje prebacuje troškove na građane rastom cijena struje i tako rješava probleme.
Izvor: Sveonovcu
