Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 2023. godini iznosio je 428,7 miliona eura, pri čemu bilježi pad od 45,2 odsto i promjenu u strukturi vlasničkih ulaganja u odnosu na godinu ranije, navodi se u Mjesečnom makroekonomskom izvještaju, koji je objavilo Ministarstvo finansija.
– Investicije u kompanije i banke su 2022. činile 19,1 odsto ukupnog priliva SDI, a 2023. su 11,1 odsto, dok su investicije u nekretnine 2022. činile 38,9 odsto ukupnih, naspram 54 odsto u 2023., navodi se u izvještaju.
Prema dostupnim podacima, najviše investicija zabilježeno je iz Srbije 78,3 miliona eura, Rusije 56 miliona eura i Njemačke – 51,2 miliona eura, što je oko 40 odsto ukupnih investicija uloženih u nekretnine u Crnoj Gori u 2023.
Profit banaka
U izvještaju se između ostalog navodi da je neto profit crnogorskih banaka u januaru 2024. iznosio je 16,5 miliona eura, što je 86,4 odsto više u odnosu na isti mjesec 2023.
– Ukupni krediti su na kraju januara tekuće godine iznosili 4.172,1 milijardi eura i ostvarili su godišnji rast od 12,1 odsto. Krediti privredi su zabilježili rast od 2,8 odsto, dok su krediti stanovništvu porasli 9,1 odsto, navodi se u dokumentu.
Novoodobreni krediti su u januaru 2024. godine iznosili su 88,8 miliona eura (rast 4,85% na godišnjem nivou), od čega su pozajmice privrede iznosile 45,3 miliona eura, dok su građani pozajmili 38,1 miliona eura.
– U januaru 2024. zabilježen je rast ukupnih depozita 3,6%, kada su iznosili 5.394,2 milijardi eura. Depoziti privrede pali su za 3,8%, dok su depoziti stanovništva zabilježili rast od 10,0% na godišnjem nivou, piše u izvještaju.
U blokadi je bilo 20.058 dužnika u januaru tekuće godine, dok je ukupan dug po osnovu koga je izvršena blokada računa iznosio 1,2 milijarde eura, uz godišnji rast od 20,3 odsto.
Izvoz manji za 50 odsto
Spoljnotrgovinski deficit u januaru 2024, prema posljednjim podacima Monstata, iznosio je 172,8 miliona eura uz godišnji rast od 36,1 odsto. Izvoz u vrijednosti od 44 miliona je smanjen za 49,9 odsto, generisan smanjenom tražnjom od strane EU.
Smanjenje izvoza u najvećoj mjeri je pod uticajem pada izvoza električne energije za 85,4%; aluminijskih legura, briketa, trupaca 40,3 odsto i mineralnih ruda boksita za 28,6 odsto.
– Uvoz roba je vrijedio 216,8 miliona eura i povećan je jedan odsto prevashodno usljed rasta uvoza hemijskih proizvoda (rast 14,9%) i mašina i transportnih uređaja (rast 12,0%), navodi se u izvještaju, prenosi Dan.
