Jedna firma u Belgiji, specijalizovana za digitalni marketing, pozvala je zaposlene na dobrovoljno ugrađivanje čipova.
Tim Pauels iz kompanije „Njufjužn“ smatra da je to kao ključ koji niko ne može da izgubi.
„Zato smo se i odlučili na to. Naši zaposleni su stalno gubili svoje službene kartice. Zato je jedan od njih dobio ideju za usađivanje identifikacije“, kaže Pauels.
Zahvaljujući malenom implantu, veličine zrna pirinča, obezbijeđena je pouzdana lična identifikacija, koja na primjer omogućava prolaz kroz brojna vrata u poslovnoj zgradi. Ili pristup računaru.
„Ako razmišljate o zdravlju, super bi bilo da neko može da vas identifikuje. Recimo, zamislite da imate saobraćajnu nesreću. Medicinski tim bi odmah mogao da odredi da li ste donor organa ili koja vam je krv potrebna. Tu su i prirodne katastrofe ili drugo. To je dobar način da se neko identifikuje“, objašnjava jedan od zaposlenih prednosti ugradnje čipa.
Čip se specijalnim špricem ubacuje u prostor između palca i kažiprsta. Mišljenja su podijeljena. Jedni ne vide ništa loše u čipovanju, drugi su oštri protivnici takvog zbližavanja sa tehnologijom.
Ugrađivanje čipa radniku otvaranje Pandorine kutije
Međutim, mnogi stručnjaci za radno pravo, tvrde da je, na temelju Povelje o osnovnim pravima Evropske unije, ovakav postupak nedopustiv.
„Ovaj čip je Pandorina kutija koja omogućava poslodavcu praćenje zaposlenih, koliko vremena provode izvan svojih kancelarija, koliko puta dnevno odlaze u toalet, koliko puta izađu na cigaret pauzu. Mogli bi se izvući statistički podaci o efikasnosti radnika“, navodi Aleksi Dusvef iz Lige za ljudska prava.
