Vlada očekuje da će se i u naredne tri godine nastaviti visoka javna i privatna potrošnja, da će se pokrenuti nove velike investicije u enegetici, turizmu i saobraćajnoj infastrukturi, da će se smanjiti siva ekonomija i povećati zaposlenost, što će uticati na rast ekonomije, državnih prihoda i standarda građana.
Međutim, u predlogu budžeta za narednu godinu najavljuje se i da će Vlada nakon prva tri mjeseca 2024. godine analizirati da li se ispunjavaju pozitivne prognoze, kao i da će tada predložiti ključne reforme.
“I pored pozitivnih makroekonomskih i fiskalnih trendova prezentovanih Budžetom za 2024. godinu, Vlada Crne Gore će u drugom kvartalu 2024. godine (april, maj, jun) pripremiti Fiskalnu strategiju koja će sadržati dodatne politike fiskalnog prilagođavanja kroz predlaganje ključnih reformskih rješenja u oblastima: socijalnog, zdravstvenog i penzijskog sistema kao i poreske politike. Navedene reforme očekuju se da će imati uticaj na fiskalne parametre u srednjem roku”, navedeno je u predlogu budžeta premijera Milojka Spajića.
Brojni rizici
Navode i da postoje rizici zbog kojih je moguće da se njihove prognoze ne pokažu tačnim.
“Brojni rizici po ekonomski rast ostaju izraženi, usljed usporavanja rasta evropske i globalne ekonomije i domaćih izazova po makroekonomsku stabilnost. Dalji rast cijena, stroži uslovi finansiranja i rast kamatnih stopa mogu usporiti planiranu dinamiku rasta ekonomije. Unutrašnje političke prilike i stabilnost javnih finansija mogu dodatno uticati na percepciju i povjerenje investitora i privredni rast u srednjem roku. Odlaganje sprovođenja strukturnih reformi, slabija dinamika planiranih investicija, klimatske promjene, mogu biti takođe dodatni izazovi dinamičnom rastu”, navedeno je u Predlogu budžeta.
Za period od 2024. do 2026. planiraju se ukupna zaduženja od 1,8 milijardi eura, za vraćanje starih dugova i finansiranje kapitalnih investicija, ali se očekuju da će ekonomija rasti po većim stopama pa će ukupan iznos javnog duga pasti sa sadašnjih 62,24 odsto BDP-a na 60,9 odsto na kraju 2026. godine.
Ne planira se uvođenje novih dažbina niti značajnije povećanje sadašnjih poreza i akciza, ali se usljed prognoziranog rasta potrošnje i smanjenje sive ekonomije u narednoj godini očekuje povećanje prihoda za 290 miliona u odnosu na ove godinu, dok će u 2026. godini prihodi biti veći za 160 miliona nego u 2024.
Stranci će nastaviti da troše
Očekuje se nastavak rasta potrošnja stranih državljana sa privremenim boravištem u Crnoj Gori i domaćih građana, kao i da će novi rast potrošnje kreirati korisnici minimalne penzije koja se od januara povećava sa 295 na 450 hiljada eura.
“U narednoj godini se očekuje nastavak visoke privatne i javne potrošnje, na bazi sektorskih kretanja, rasta zaposlenosti i povećanja minimalne penzije, od 1. januara 2024. godine. Budući da će se povećanje odraziti na kategorije stanovništva sa niskim primanjima i dohotkom, procjenjuje se da će glavni uticaj ove mjere biti izražen kroz rast lične potrošnje domaćinstava, što će prema preliminarnim procjenama, stopi rasta BDP-a u 2024. godini dodati oko 0,7-0,8 procentnih poena (neto efekat)”, navedeno je u ovom dijelu budžeta.
Vlada očekuje da će biti pokrenut veliki investicioni ciklus, kojeg će stimulisati olakšanjem biznis barijera i regulatornim reformama, ali se ne precizira kojim.
“Planirani rast javne potrošnje, kroz visoku tekuću potrošnju i porast kapitalnih ulaganja, dodatno će podstaći ekonomski rast u 2024. i narednim godinama. Turizam će, nakon premašivanja rezultata iz pretkriznog nivoa u 2023, nastaviti povoljne trendove uz ostvarene visoke prihode. Uprkos brojnim rizicima po makroekonomski rast i finansijsku stabilnost, prospekte dinamičnijeg rasta u 2024. i srednjem roku mogli bi podržati proces evropskih integracija, kroz novi plan rasta za zapadni Balkan i povećanje dostupne finansijske pomoći u okviru instrumenta za reforme i rast, stabilizacija političkih prilika u zemlji i unapređenje poslovnog ambijenta”, navedeno je u Vladinim prognozama budućih ekonomskih dešavanja.
Rast investicija, uz “usporavanje” investicija
Očekuju značajne privatne investicije u sektorima turizma i energetike, ali i istovremeno “usporavanje” stranih investicija.
“Investicije u energetsku tranziciju će ostati visoke i u narednom srednjoročnom periodu, budući da investitori najavljuju velike projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, posebno projekte solarnih i vjetroelektrana. Iako se očekuje usporavanje priliva direktnih stranih investicija, one će nastaviti da podržavaju ekonomski rast, sa projektovanim učešćem u strukturi BDP-a od oko 7,4% u godinama koje slijede”, navedeno je u dokumentu.
Procjenjuju i da će inflacija u narednoj godini iznositi oko pet odsto, kao i da će se u periodu 2025/26, spustiti na prosječno tri odsto.
Izvor: Vijesti.me
