Treća generacija solarnih panela mogla bi da bude okosnica jeftine, pouzdane i ekološki prihvatljive proizvodnje energije. Po čemu su oni bolji od svojih prethodnika, otkriva dr Vuk Radmilović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u autorskom tekstu za portal Klima101.
Prva generacija solarnih ćelija je na bazi kristalnog silicijuma, druga na bazi neorganskih tankih filmova, a treća generacija je na bazi tankih filmova i one imaju veliki potencijal za održivu proizvodnju električne energije u budućnosti usled jeftine masovne proizvodnje.
“Treća generacija solarnih ćelija, nastala devedesetih godina prošlog veka, oslanja se na tehnologiju druge generacije sa ciljem da se proizvedu ćelije koje su takođe fleksibilne ali još tanje i još jeftinije, korišćenjem novih kombinacija materijala i proizvodnih procesa”, piše dr Radmilović.
“Glavna prednost ovih uređaja leži u činjenici da se veći deo komponenti (slojeva), a u nekim slučajem i svi slojevi, mogu proizvesti korišćenjem supstanci u tečnom stanju (rastvori i suspenzije). Na taj način se mogu formirati mastila, tj. štamparske boje, koje se zatim mogu nanositi sukcesivno, metodama kao što je štampanje. Samim tim se mogu proizvesti uređaji znatno većih površina i proces znatno ubrzati dok uslovi proizvodnje nisu ograničeni zahtevima kao u procesima proizvodnje prethodnih generacija (visoke temperature i/ili pritisci) što čini ove postupke znatno ekonomičnijim”, piše dr Radmilović.
Izvor: Pcnen.com
